Kompanija Warmico, energetsko-tehnološka grupa sa sedištem u Luksemburgu koja započela projekte u domenu obnovljive proizvodnje energije, biogoriva i data centara i odnedavno prisutna i u Srbiji, objavila je analitički pregled otpornosti elektroenergetskih sistema Srbije i Jugoistočne Evrope.
Pregled pokazuje da su mreže u regionu sve izloženije klimatskim i tržišnim šokovima, vrućinama, suši, rastu potrošnje i dotrajaloj infrastrukturi, i da tradicionalna modernizacija mreže sve teže stiže za tempom pretnji, pa se kao delotvorno rešenje nameću zatvoreni i energetski efikasni klasteri u kojima se potrošač napaja iz namenski izgrađenog visoko-tehnološkog izvora energije.
Pregled je, kako navode u kompaniji, deo redovnih analitičkih izveštaja koje kompanija Warmico objavljuje o energetici, informacionim tehnologijama i privredi.
Kriza koja se već dešava
Analiza pokazuje redovnost slomova energetske mreže. U junu 2024. godine, tokom rekordnog toplotnog talasa, iz sistema je na Balkanu ispalo 2.214 megavata i bez struje su ostale Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Hrvatska. U aprilu 2025. veliki blackout na Iberijskom poluostrvu pogodio je više od 50 miliona ljudi, uz procenjenu štetu od oko 1,6 milijardi evra. Tokom hidrološke krize sistem „Đerdap” radio je na svega 25 odsto kapaciteta, a nedostatak rashladne vode opteretio je termoelektrane „Kostolac” i „Nikola Tesla” i prisilio na smanjenje snage pojedinih reaktora u regionu.
Sve povezanija regionalna mreža, navodi se u analizi, donosi i veću stabilnost i zajedničku ranjivost. Poremećaj u jednom delu sistema preliva se na susedne države, naročito u uslovima velike potražnje. Uz to, oko 40 odsto evropskih mreža starije je od 40 godina, a ulaganja zaostaju za potrebama. Po proceni koju analiza kompanije Warmico navodi, petnaest najvećih evropskih operatera uložiće 345 milijardi evra u periodu 2025–2029, ali preti manjak kapitala procenjen na 250 milijardi evra do 2030. godine.
Data centri kao novi pritisak na mrežu
Poseban pritisak, pokazuje analiza, donosi ekspanzija data centara i ubrzani razvoj veštačke inteligencije, koji traže ogromne količine energije. Za razliku od domaćinstava ili industrije, data centri rade neprekidno, sa faktorom opterećenja od 80 do 90 odsto tokom cele godine, pa se ne mogu privremeno rasteretiti u piku korišćenja energije u toku dana. Leti im potrošnja za hlađenje raste za 30 do 40 odsto, i to baš kada se uključuju i kućni klima-uređaji.
Srbija danas ima 13 data centara i planira proširenje kapaciteta do oko 200 megavata do 2030. i do jednog gigavata do 2035. godine, a jedan centar snage 100 megavata, prema procenama iz analize, podigao bi godišnju potrošnju struje u zemlji za oko dva odsto.
„Problem u elektroenergetici zaoštravaće se, pre svega zbog izgradnje data centara i eksplozivnog razvoja veštačke inteligencije, koji troše ogromne količine energije. Odgovora ima nekoliko. Tradicionalni idu od ulaganja u modernizaciju mreže do gradnje novih proizvodnih kapaciteta. Stručnjaci kompanije Warmico predlažu razvijanje nove tehnologije koje troškove smanjuju zatvorenim ciklusom i povećanom energetskom efikasnošću tako da proizvodnja i potrošnja stoje jedna uz drugu, a ne na dva kraja preopterećene mreže“, izjavio je Mit Gusev, predsednik Upravnog odbora grupe Warmico.
Rešenje: zatvoreni klasteri „proizvodnja–potrošnja“
Kao delotvoran odgovor, analiza izdvaja stvaranje zatvorenih klastera koji spajaju proizvodnju električne energije, na primer biogasne elektrane, sa potrošačem za čije se potrebe taj kapacitet i gradi. Takav klaster obezbeđuje stabilnu proizvodnu bazu nezavisnu od vremenskih uslova i hidrologije, štiti konkretan objekat od rizika opšte mreže i istovremeno je rasterećuje.
Upravo je stabilnost sistema, ističe se u analizi, jedan od ključnih uslova za privlačenje investicija u energetski zahtevne data centre, pa rešenje jednog problema otvara vrata drugom.
Kompanija Warmico taj pristup vidi kao poslovni model u kojem kompanija u svaki projekat ulazi sopstvenim kapitalom, koji, kako ističu, ulazi prvi a izlazi poslednji i kao otvorenu platformu na kojoj investitori, inženjeri i lokalne zajednice dele vrednost koju zajedno stvaraju, umesto da svako gradi sam.
„Pet obeležja izdvajamo kao zajednička energetici i informacionim tehnologijama i po njima prepoznajemo infrastrukturu budućnosti. Da je inteligentna, decentralizovana, autonomna, zelena i deljiva. Tehnologija je tek sada prešla prag na kojem je prvi put moguće razrešiti staru dilemu ‘zeleno ili profitabilno’ i sagraditi infrastrukturu koja ima svih pet obeležja odjednom“, kaže Gusev.
Srbija, podseća analiza, planira velika ulaganja u energetiku. Prema podacima Ministarstva energetike, 14,4 milijarde evra u periodu 2028–2035, od čega oko 2,4 milijarde u modernizaciju mreže i oko 6,5 milijardi u nove proizvodne kapacitete s naglaskom na obnovljive izvore. U tom kontekstu, zaključak je analize, klasteri s priključenim biogasnim postrojenjima mogu biti jedno od rešenja koje jača energetsku sigurnost, smanjuje zavisnost od uvoza i rasterećuje elektroenergetsku mrežu.
Foto: Magnific/achimprill
