Šumovito ostrvo nedavno se pojavilo na jezeru Viliston u Britanskoj Kolumbiji, a ono što ga čini neobičnim jeste činjenica da pluta. Naučnici smatraju da ovakve pojave možda nisu bile toliko retke kao danas.
Pre nekoliko nedelja, dok je plovio jezerom Viliston u kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija, Roki Ejveri ugledao je nešto što nije očekivao, ostrvo koje nije bilo ucrtano na kartama.
Bilo je veličine otprilike dva terena za američki fudbal i potpuno prekriveno drvećem. Međutim, ono što je privuklo najveću pažnju jeste činjenica da je cela šumovita masa plutala na površini jezera.
Na snimcima koje je Ejveri objavio vidi se zelena masa kako se pomera i talasa dok voda prolazi ispod nje. Nakon prvog susreta izgubio je ostrvo iz vida, da bi ga ponovo ugledao krajem avgusta.
Za Rebeku Helm, morsku ekološkinju sa Univerziteta Džordžtaun, ovakva pojava je izuzetno zanimljiva. Velika plutajuća ostrva prekrivena drvećem danas su retkost, ali su možda nekada bila mnogo češća.
Kako šuma može da pluta?
Plutajuća ostrva mogu nastati od kombinacije vodenih biljaka, korenja, zemlje i drvenastog materijala. Korenje biljaka vremenom formira gustu mrežu koja može da zadrži zemljište i različite vrste organskog materijala.
Kada dođe do nagle promene nivoa vode ili snažne oluje, takva masa može da se odvoji od obale i počne da pluta.
U slučaju jezera Viliston, nivo vode bio je veoma visok tokom avgusta, što je moglo da pokrene upravo takav proces. Ipak, naučnici smatraju da bi ovo ostrvo moglo da bude nešto drugačije od tipičnih plutajućih formacija.
Natalie Kramer Anderson, istraživačica reka i National Geographic Explorer, godinama je proučavala ogromne nakupine naplavljenog drveta. Takve „splavove“ mogu da čine stabla koja reka ili poplave godinama pomeraju i gomilaju na jednom mestu.
Na njima se vremenom nakupljaju zemljište i organski materijal, a u takvoj podlozi mogu početi da rastu nove biljke i drveće.
Anderson je jednom prilikom naišla na površinu prekrivenu drvetom, iz koje su izbijale mlade biljke. Kada je uzela uzorak iz jednog zrelog stabla smrče, primetila je da ispod njega protiče voda.
Drvo je bilo staro oko 50 godina, što je pokazalo da biljke mogu decenijama da rastu na ovakvoj podlozi.
Zbog toga naučnici pretpostavljaju da je i plutajuće ostrvo na jezeru Viliston moglo da nastane od velike nakupine drveta uz obalu. Talasi, vetar i promena nivoa vode mogli su da je odvoje od kopna i pokrenu nizvodno.
Prirodni fenomen koji je postao sve ređi
Iako deluje kao neobična prirodna atrakcija, naučnici na ovakva ostrva gledaju i kao na ugrođeni prirodni fenomen.
Plutajuće šumske formacije možda su nekada bile mnogo češće u Britanskoj Kolumbiji i drugim delovima Severne Amerike. Međutim, ljudi su u međuvremenu značajno promenili prirodne procese koji su omogućavali njihovo nastajanje.
Izgradnja brana promenila je tokove reka, dok je seča šuma smanjila količinu drveta koje reke mogu da prenesu nizvodno. Istovremeno, velike nakupine drveta često se uklanjaju iz reka i jezera kako bi plovni putevi ostali prohodni.
Na taj način nestaju i materijali koji su nekada predstavljali osnovu za formiranje ovakvih plutajućih ekosistema.
„Promenili smo toliko procesa koji ih stvaraju“, objašnjava Anderson.
Ostrvo se ponovo vratilo do obale
Istraživači bi sada želeli da utvrde koliko je staro drveće na ostrvu. Analiza stabala mogla bi da pokaže da li su sva izrasla u približno isto vreme ili je plutajuća masa nastajala postepeno, tokom više decenija.
Za to bi mogli da dobiju priliku, jer se ostrvo u međuvremenu ponovo zaglavilo uz obalu.
Prema podacima operatera brane na jezeru, ostrvo je od mesta na kojem je prvi put primećeno prešlo oko 29 kilometara.
Sada, zbog brane koja se nalazi nizvodno, čini se da više nema gde da ode.
Foto: ChatGPT
