Climate Week u Njujorku ove godine imao je neočekivanu zvezdu – veštačku inteligenciju. Umesto da u centru pažnje budu smanjenje emisija i klimatski ciljevi, razgovori su se sve više vrteli oko toga kako obezbediti dovoljno električne energije za AI i ogromne podatkovne centre.

Svake godine sredinom septembra Njujork postaje jedno od glavnih mesta okupljanja ljudi koji se bave klimatskim promenama. Tokom Climate Week-a u grad dolaze klimatski aktivisti, novinari, tehnološki preduzetnici, diplomate, investitori i predstavnici kompanija, dok se događaj održava paralelno sa Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija.

Ovogodišnji Climate Week, međutim, značajno se razlikovao od prethodnih. Kako piše CNN-ov novinar Endru Fridman, razgovori su se manje bavili klasičnim klimatskim temama – smanjenjem emisija, klimatskim ciljevima i rokovima – a sve više pitanjem kako proizvesti dovoljno električne energije za razvoj veštačke inteligencije.

U centru pažnje našli su se podatkovni centri, koji zahtevaju ogromne količine električne energije, ali i pitanje kako zadovoljiti rastuću potražnju bez izgradnje novih elektrana na fosilna goriva.

Od klimatskih ciljeva do trke za električnom energijom

Promena fokusa nije slučajna. Razvoj generativne veštačke inteligencije doveo je do ubrzane izgradnje novih podatkovnih centara, dok njihovo povezivanje sa elektroenergetskim mrežama postaje sve veći izazov.

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), podatkovni centri su 2024. godine globalno potrošili oko 415 teravat-sati električne energije, odnosno približno 1,5 odsto svetske potrošnje. U osnovnom scenariju IEA očekuje da bi njihova potrošnja mogla da se više nego udvostruči i dostigne oko 945 teravat-sati do 2030. godine. Potrošnja električne energije posebno raste zbog takozvanih ubrzanih servera, koji se koriste za AI i druge računarski zahtevne zadatke.

IEA je u aprilu 2026. upozorila i da je ulaganje velikih tehnoloških kompanija u podatkovne centre dostiglo više od 400 milijardi dolara tokom 2025. godine, dok se za 2026. očekuje dodatni rast ulaganja.

“Drvo protiv gladi” koje može da nahrani milione, a svet ga gotovo ne poznaje

„Gde ćemo pronaći toliku struju?“

Upravo je pitanje električne energije bilo jedna od tema koja se provlačila kroz brojne razgovore tokom Climate Week-a. Fridman navodi da je na mnogim panelima bilo više reči o tome kako što pre povećati kapacitet elektroenergetske mreže nego o samim klimatskim promenama.

Posebno je bilo reči o podatkovnim centrima i njihovom uticaju na lokalne zajednice. U pojedinim delovima SAD već postoji otpor prema njihovoj izgradnji zbog straha da bi mogli dodatno da opterete elektroenergetsku mrežu, povećaju potražnju i utiču na cene električne energije.

Istovremeno, raste pritisak da se nova potrošnja zadovolji iz čistijih izvora energije, umesto da povećanje potražnje dovede do otvaranja novih elektrana na ugalj ili gas.

Prema IEA, globalna potrošnja električne energije trebalo bi da raste prosečno 3,6 odsto godišnje od 2026. do 2030. godine, a među faktorima koji podstiču taj rast nalaze se upravo AI i podatkovni centri. U SAD bi oko polovine povećanja potrošnje električne energije do 2030. moglo da bude povezano sa širenjem podatkovnih centara.

Klimatske promene više nisu tema budućnosti

Druga velika promena na ovogodišnjem Climate Week-u bila je način na koji se govori o klimatskim promenama.

Umesto isključivog fokusa na sprečavanje budućih posledica globalnog zagrevanja, sve više se govorilo o tome kako se prilagoditi posledicama koje su već prisutne. Otpornost gradova, kompanija, poljoprivrede, osiguravajućih društava i infrastrukture postaje sve važnija tema.

Fridman navodi da su predstavnici različitih industrija tokom razgovora češće govorili o „otpornosti“ nego direktno o klimatskim promenama. Iza toga stoji jednostavna činjenica: ekstremne vremenske pojave već utiču na poslovanje, infrastrukturu i svakodnevni život, pa kompanije sve više moraju da planiraju kako da funkcionišu u uslovima promenjene klime.

Postoji sve veće prihvatanje činjenice da svet teško ostvaruje cilj ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period. Zbog toga se klimatska politika sve više kreće između dva paralelna cilja: smanjenja emisija i prilagođavanja posledicama zagrevanja.

U Nemačkoj izgrađena najveća vetroturbina na svetu od 365 metara

AI i klima sada imaju isti problem – energiju

Ironija ovogodišnjeg Climate Week-a jeste u tome što su se dve velike globalne teme, veštačka inteligencija i klimatske promene, našle na istoj raskrsnici.

AI zahteva sve više električne energije, dok klimatski ciljevi zahtevaju da se ta energija proizvodi uz što manje emisija. IEA procenjuje da bi obnovljivi izvori energije trebalo da pokriju gotovo polovinu dodatne potražnje podatkovnih centara za električnom energijom do 2030. godine, ali će značajnu ulogu imati i gas, ugalj i nuklearna energija.

Zbog toga pitanje više nije samo koliko brzo možemo da razvijamo veštačku inteligenciju, već i kako ćemo obezbediti energiju za njen razvoj.

Možda najvažnija poruka ovogodišnjeg Climate Week-a je: klimatska politika i AI više ne mogu da se posmatraju kao dve odvojene teme. Budućnost jedne sve više zavisi od energetske infrastrukture koja je istovremeno ključna i za drugu.

Foto: Unsplash/Point Normal