Tehnološki gigant kupuje ugljenične kredite u vrednosti od oko 200 miliona dolara, jer potrošnja energije raste usled razvoja generativne veštačke inteligencije.
Microsoft će finansirati obnovu delova amazonske i atlantske šume u Brazilu u zamenu za ugljenične kredite vredne stotine miliona dolara, čime postaje još jedan veliki igrač iz tehnološkog sektora koji veruje da prirodna rešenja mogu kompenzovati emisije gasova staklene bašte izazvane rastom generativne veštačke inteligencije.
Kompanija vredna 3,2 biliona dolara izjavila je za Financial Times da je potpisala ugovor o kupovini 3,5 miliona ugljeničnih kredita tokom 25 godina sa brazilskim startapom Re.green. Ovaj startap otkupljuje zemljišta koja se koriste za poljoprivredu i stočarstvo, a zatim ih obnavlja sadnjom autohtonih vrsta drveća. Projekti se finansiraju prodajom ugljeničnih kredita i drveta.
Iako nijedna kompanija nije objavila vrednost ovog dogovora, analiza tržišta sugeriše da bi mogao vredeti oko 200 miliona dolara. Nedavne aktivnosti Microsofta na ovom polju čine ga jednim od najvećih globalnih kupaca ugljeničnih kredita povezanih s prirodnim rešenjima.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada kompanije poput Microsofta, Google-a i Amazona ulažu značajna sredstva u izgradnju data centara kako bi zadovoljile ogromnu potražnju uzrokovanu razvojem generativne veštačke inteligencije. Međutim, ovakav rast infrastrukture dovodi do povećanja potrošnje energije, što otežava ispunjavanje obaveza prema investitorima o smanjenju emisija.
Iako administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa nije prioritetizovala borbu protiv klimatskih promena, tehnološke kompanije u SAD-u i dalje su među najvećim kupcima ugljeničnih kredita povezanih s projektima obnove prirode. Kako je naveo Thiago Pikolo, izvršni direktor Re.greena: “One nisu jedine, ali predvode ovu inicijativu.”
Kompanije ispunjavaju svoje zelene ciljeve
Data centri koji zahtevaju sve više energije i dalje se oslanjaju na energetske mreže koje koriste fosilna goriva poput nafte, uglja i gasa. Kako bi ispunile svoje zelene ciljeve, tehnološke kompanije kupuju ugljenične kredite koji predstavljaju uklanjanje ili smanjenje jedne tone gasova staklene bašte.
Pored toga, kompanije ulažu u obnovljive izvore energije poput vetra i sunca, kao i u nuklearnu energiju. Microsoft, Amazon i Google su svi aktivni na ovom polju.
Microsoftova emisija gasova staklene bašte u 2023. godini iznosila je više od 17 miliona tona CO₂ i drugih gasova, što predstavlja povećanje od 40% u odnosu na 12 miliona tona u 2020. Ova brojka je postignuta nakon što su emisije delimično kompenzovane ulaganjima u obnovljive izvore energije i ugljenične kredite. Kompanija ima cilj da postane “karbonski negativna” do kraja ove decenije smanjenjem emisija i dodatnim ulaganjima u kredite za uklanjanje ugljenika.
Skladištenje CO2
Microsoft je takođe pionir među tehnološkim kompanijama u istraživanju tehnologija za skladištenje CO₂ ispod zemlje. Prošle godine je potpisao ugovor sa američkim proizvođačem nafte Occidental o kupovini 500.000 takvih kredita.
Ove tehnologije verovatno će skladištiti CO₂ duže od drveća, koje, iako korisno za zajednice i ekosisteme, ostaje ranjivo na požare i suše, koje će se ubrzati usled intenziviranja klimatskih promena. Tehnološka rešenja za uklanjanje ugljen-dioksida, međutim, koštaju stotine dolara po toni i sporo se razvijaju na industrijskom nivou.
Veliki kupci ugljeničnih kredita istražuju kredite zasnovane na prirodnim rešenjima, koji su jeftiniji od tehnoloških alternativa. Prošle godine Google, Meta, Microsoft i Salesforce najavili su planove za kupovinu 20 miliona tona ovih kredita do kraja decenije.
Globalno tržište ugljeničnih kredita suočava se s nizom skandala, uključujući pitanja kako verifikovati svaku tonu CO₂.
Microsoft i Re.green su u maju prošle godine postigli sličan dogovor o kupovini 3 miliona ugljeničnih kredita. Takođe, Microsoft je prošle godine najavio da će kupiti 8 miliona kredita od BTG Pactual Timberland Investment Group.
Startap Pachama, koji se bavi mapiranjem ugljeničnih projekata, procenio je da ovakvi krediti izdati za 2023. mogu koštati do 82 dolara po toni. MSCI Carbon Markets je naveo da su neki krediti za obnovu prirode prošle godine prodavani za 20 dolara po toni, ali se očekuje da cene rastu u narednim godinama.
Izvor blizak jednoj registraciji ugljeničnih kredita rekao je da Microsoft “prednjači” među kupcima i da je u nedavnim ugovorima za visokokvalitetne kredite zasnovane na prirodnim rešenjima platio više od 50 dolara po toni, što je značajno više od ostalih na tržištu.
