Analiza i izveštaj o razvoju zelene tehnologije u Srbiji sprovedena je u okviru projekta GreenUp Hub, koji realizuje ICT Hub uz podršku nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit). Glavni cilj projekta je jačanje kapaciteta za zelene inovacije i uspostavljanje greentech ekosistema koji okuplja ključne aktere, mreže i institucije neophodne za razvoj i širenje zelenih tehnologija.
Kako se Srbija sve više usklađuje sa klimatskom i industrijskom politikom Evropske unije, razvoj snažnog domaćeg sektora zelenih tehnologija postaje i nužnost i strateška ekonomska prilika. Ovaj izveštaj predstavlja prvu sveobuhvatnu analizu greentech ekosistema u Srbiji, kombinujući pristupe Tehnološkog inovacionog sistema (TIS) i nivoa spremnosti tehnologije (TRL) sa intervjuima sa relevantnim akterima, desk istraživanjem i mapiranjem kompanija.
U istraživanju je identifikovan 151 pružalac zelenih tehnologija širom zemlje, najzastupljenijih u oblastima kao što su precizna poljoprivreda, cirkularna ekonomija i digitalna energetska rešenja. Prosečna ocena performansi TIS funkcija iznosila je 2,77 od 5, pri čemu je najbolje ocenjena difuzija znanja, a najslabije formiranje tržišta.
Za ubrzanje zelene industrijske tranzicije Srbije, izveštaj preporučuje sedam strateških intervencija:
1.Uspostavljanje specijalizovanog greentech akceleratora povezanog sa potrebama korporativnih inovacija;
2.Pokretanje digitalne platforme za povezivanje istraživačkih institucija sa industrijom;
3.Kreiranje posvećenog fonda za ulaganja u greentech, koji bi podržavao inovacije kroz ceo životni ciklus tehnologija;
4.Razvijanje nacionalne greentech berze/repozitorijuma radi bolje vidljivosti i primene lokalnih rešenja;
5.Donošenje sveobuhvatne zelene industrijske politike usklađene sa Zelenim planom EU, uključujući regulatorne sandbox okvire za pilotiranje novih tehnologija;
6.Osnivanje Balkanske greentech alijanse u cilju regionalne saradnje;
7.Pokretanje nacionalnih kampanja za obrazovanje i podizanje svesti o zelenim tehnologijama.
Kao naredni korak, predlaže se formiranje formalne platforme za greentech ekosistem koja bi olakšala koordinaciju među ključnim akterima, omogućila definisanje prioriteta i osigurala stalno usklađivanje između politike, inovacija i tržišnih potreba.
Klimatske promene
U trenutku kada klimatske promene postaju sve izraženije, a javni pritisak raste, vlade širom sveta postavljaju klimatsku politiku kao centralni prioritet. Prva faza globalnog klimatskog delovanja fokusirala se na postavljanje ambicioznih ciljeva u skladu sa Pariskim sporazumom. Međutim, kako zemlje prelaze sa postavljanja ciljeva ka njihovoj realizaciji, postaje jasno da sama smanjenja emisija nisu dovoljna — potrebna je i tehnološka suverenost u zelenoj ekonomiji u nastajanju
Prepoznajući strateški značaj zelenih tehnologija, vlade su počele da preduzimaju proaktivne korake kako bi smanjile zavisnost od stranih lanaca snabdevanja i zaštitile svoje ekonomije od nelojalne konkurencije, posebno iz Kine, koja danas dominira globalnim tržištem zelenih tehnologija, delom zahvaljujući velikim državnim subvencijama.
Kako bi odgovorile na ove izazove, zemlje razvijaju sveobuhvatne zelene industrijske politike, sa ciljem ubrzanja domaće proizvodnje zelenih tehnologija, podsticanja strateških investicija i pripreme radne snage za zelena radna mesta budućnosti.
U Sjedinjenim Američkim Državama, donošenje Zakona o smanjenju inflacije (Inflation Reduction Act) 2022. godine označilo je prekretnicu u federalnoj klimatskoj i industrijskoj politici. Ovim aktom obezbeđeno je više od 370 milijardi dolara za čistu energiju i zelene tehnologije kroz poreske olakšice, grantove i garancije za zajmove. Ova javna ulaganja značajno su povećala domaće kapacitete proizvodnje, podstakla inovacije i privukla privatne investicije u industriju čiste energije.
U Velikoj Britaniji, vlada je pokrenula Green Industries Growth Accelerator, nadovezujući se na ranije politike koje su se fokusirale na dekarbonizaciju teške industrije, razvoj vetroelektrana na moru i proširenje upotrebe zelenog vodonika. Evropska unija je predstavila Clean Industrial Deal vredan 100 milijardi evra, kao deo šireg Zelenog industrijskog plana. Cilj ove inicijative je jačanje proizvodne baze EU u sektoru zelenih tehnologija, podrška razvoju tehnologija za nultu emisiju i očuvanje konkurentnosti Unije u globalnoj trci za inovacije.
Paralelno sa politikama koje stimulišu ponudu, posebno u EU, primenjuju se i regulatorne mere sa strane tražnje. Mehanizmi poput EU Sistema za trgovinu emisijama (EU ETS) uvode cenu ugljenika, podstičući industrijske zagađivače da dekarbonizuju poslovanje. Mehanizam za prilagođavanje ugljeničnih granica (CBAM) proširuje ovu logiku na uvoz, osiguravajući da strani proizvođači podležu istim standardima kao i domaći.
Pored toga, Direktiva o izveštavanju o održivosti korporacija (CSRD) obavezuje kompanije da prijavljuju klimatske rizike i performanse, čime se povećava transparentnost i ohrabruju investitori da favorizuju niskougljenične tehnologije i dobavljače.
Zahvaljujući ovim koordinisanim politikama, stvaraju se snažni regulatorni i investicioni uslovi koji ubrzavaju zelenu tranziciju, jačaju domaću industriju i doprinose dugoročnoj konkurentnosti ekonomije. Globalni prelazak na zelenu ekonomiju tako postaje ključni motor održivog rasta, podstaknut novim politikama, inovacijama, tehnološkim napretkom i sve većom posvećenošću korporacija ka klimatskoj neutralnosti.
Kako potražnja za zelenim tehnologijama ubrzano raste, ovaj sektor — čija se vrednost već procenjuje na 14,3 milijarde dolara (GMI, 2023) — zauzima sve značajniju poziciju u budućoj globalnoj ekonomiji. Najnoviji razvoj politika samo potvrđuje hitnost ubrzanog uvođenja zelenih tehnologija i stratešku potrebu da se ojačaju nacionalne pozicije u održivoj industrijskoj proizvodnji.
Srbija i zeleni zaokret
Kao zemlja koja teži članstvu u EU, Srbija je u obavezi da se uskladi sa novim evropskim regulativama, što otvara nove mogućnosti za razvoj njenog ekosistema zelenih tehnologija.
I pored vidljivog napretka u klimatskoj politici i rastuće posvećenosti globalnim ciljevima održivosti, razvoj domaće proizvodnje zelenih tehnologija i dalje predstavlja nedovoljno iskorišćenu polugu ekonomskog rasta. Srbija raspolaže jakom istraživačkom bazom, obrazovanom tehničkom radnom snagom i rastućom finansijskom podrškom za zelene investicije – sve to predstavlja značajnu osnovu za učešće u globalnim vrednosnim lancima zelenih tehnologija i razvoj proizvoda sa visokom dodatom vrednošću.
Međutim, nedostatak koherentne i ciljno usmerene politike koja bi podržala razvoj i skaliranje domaćih zelenih tehnologija ograničava sposobnost Srbije da iskoristi svoj potencijal i smanji zavisnost od uvoza tehnologija.
Ova početna analiza predstavlja ključni korak u razumevanju greentech ekosistema u Srbiji – mapiraju se ključni akteri i tržišni trendovi, a procenjuje se i zrelost lokalnih inovacija. Identifikovanjem sektorskih prilika i strateških tačaka ulaska u industrijski razvoj, analiza će poslužiti kao temelj za ciljanje intervencija, izradu preporuka politika i kreiranje investicionih strategija koje će ojačati poziciju Srbije u zelenoj ekonomiji.
Izvor: GreenUp Hub projekat
