Navikavanje korisnika na sve češću upotrebu veštačke inteligencije u oblasti zdravstva je ključno za poboljšanje efikasnosti zdravstvenih sistema u državama Zapadnog Balkana, kao i za unapređenje čitavog procesa digitalizacije u ovom domenu, objasnio je Vukašin Radulović iz kompanije Heliant i predsednik Saveza za zdravstvo u NALED-u, na konferenciji u Sarajevu ,,Vizija 2030 – Digitalizacija, ekologija i zdravlje“, održanoj 13. septembra.
Iako trenutno postoje određena ograničenja u pogledu bezbednosti podataka i straha od kvarova, možemo očekivati da će veštačka inteligencija postati sastavni deo kliničke prakse u narednim godinama u našem regionu, bili su saglasni učesnici panela.
– Upotreba veštačke inteligencije u zdravstvu je u porastu, a najveći potencijal postoji u domenu diferencijalne dijagnoze, odabiru terapije, predikciji rizika, redukciji medicinskih grešaka i poboljšanju produktivnosti – kazao je Radulović u okviru ,,Izgradnja zdravog društva: Izazovi na Zapadnom Balkanu“ sesije.
Strategijom razvoja Veštačke inteligencije u Srbiji 2020-2025, definisane su tri ključne oblasti u kojima AI može značajno doprineti. Zdravstvo je jedno od tih. Korišćenjem naprednih tehnologija bi se ubrzao proces uspostavljanja dijagnoze, rasteretili bi se resursi čime bi oprema bila sve dostupnija, a kvalitet zdravstvenih usluga bi se značajno podigao.
Eksperti iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Poljske i Švedske su na paralelnim panel diskusijama posvetili pažnju i tzv. personalizovanoj medicini. Naime, građani će biti u mogućnosti da svoje mobilne telefone koriste kao svojevrsne digitalne zdravstvene platforme, aktivno i pasivno dokumentujući svoje zdravlje detaljno i u realnom vremenu. Naredni korak je obrada i analiza prikupljenih podataka koju sprovodi veštačka inteligencija.
U okviru sesije ,,Zdrava društva“ se pored upotrebe veštačke inteligencije, govorilo i o modelima održivih finansiranja zdravstvenih sistema i zelenoj agendi u zdravstvu.
Srbija već nekoliko godina pažljivo menja propise u zdravstvenom zakonodavstvu kako bi se što više usaglasila sa EU regulativom koja već dugo stimuliše upotrebu veštačke inteligencije u zdravstvene svrhe. Jedan od ciljeva ovog panela jeste nalaženje zajedničkih rešenja koja bi bila efikasna za sve države Zapadnog Balkana u ovoj oblasti.
Zahvaljujući Univerzitetu u Sarajevu, konferencija ,,Dijalog o usklađivanju prioriteta na Zapadnom Balkanu – Vizija 2030“ okupila je 157 učesnika, stručnjaka iz raznih oblasti koji dolaze iz gotovo 20 zemalja radi povezivanja i razmene iskustva na stručnom nivou.
Događaj je deo projekta ,,Odgovori kroz politike“ čiji je cilj izgradnja mostova između nacionalnih/regionalnih prioriteta i prioriteta EU, kao i podrška uključivanju Zapadnog Balkana u relevantne EU inicijative i platforme, poput Evropskih partnerstava, misija i platformi za pametnu specijalizaciju, ka digitalnoj, zelenoj i zdravoj budućnosti na Zapadnom Balkanu.
