Iako zakoni u Nepalu ženama garantuju jednaka prava na nasleđivanje imovine, tradicionalni društveni obrasci i dalje ograničavaju njihovo vlasništvo nad zemljištem. To utiče ne samo na njihovu ekonomsku nezavisnost već i na održivost poljoprivrede i zaštitu prirodnih resursa.
Binita Bišvokarma odrasla je u selu Sindupalčok, istočno od nepalske prestonice Katmandua, pomažući majci u kući i na porodičnom imanju. Dok je njen otac radio u gradu, ona i majka uzgajale su kukuruz, krompir, beli luk i drugo povrće, učestvujući u svim fazama poljoprivredne proizvodnje – od pripreme zemljišta do žetve.
Porodica nije imala savremenu mehanizaciju, pa su veliki deo posla obavljale ručno. Iako su žene bile ključne za održavanje imanja, zemlja i kuća bile su upisane na ime njenog oca.
„Žene posvećuju život zemlji. Gledala sam majku, tetke i prijateljice kako savladavaju svaki deo poljoprivrednog posla, a sva imovina – kuća, zemlja i sve ostalo – bila je na ime mog oca“, rekla je Bišvokarma, koja danas studira pravo.
Njeno iskustvo odražava širi problem u Nepalu: žene imaju značajnu ulogu u poljoprivredi, ali često nemaju jednaku kontrolu nad zemljištem koje obrađuju.
Žene čuvaju zemljište, ali nemaju jednaka prava
Prema nacionalnom poljoprivrednom popisu za 2021/2022. godinu, samo 20,8 odsto odraslih žena koje se bave poljoprivredom u Nepalu ima sigurna vlasnička prava nad poljoprivrednim zemljištem. Kod muškaraca taj udeo iznosi 42,9 odsto.
Istovremeno, žene čine gotovo 70 odsto poljoprivrednog stanovništva zemlje. Njihov doprinos ne ogleda se samo u radu na imanjima već i u praksama koje pomažu očuvanju zemljišta i biodiverziteta.
Bišvokarma navodi da žene koriste stajsko đubrivo, kompost od kuhinjskog otpada i biljnih ostataka, kao i prirodne preparate protiv štetočina napravljene od nima, belog luka, čilija, pepela i lokalnog bilja. Raznovrsnim usevima i smenjivanjem kultura doprinose očuvanju plodnosti zemljišta, dok sadnjom cveća i drugih lokalnih biljaka privlače pčele, leptire i ostale oprašivače.
Ipak, znanje i rad ne donose im nužno i pravo da odlučuju o zemlji koju održavaju.
Tanuja Parijar, koordinatorka projekta u nevladinoj organizaciji Feminist Dalit Organization, koja se bori protiv diskriminacije na osnovu pola i kaste, ukazuje na jaz između zakonskih prava i svakodnevne prakse.
„Savremeni zakoni i Ustav ženama garantuju puna prava, ali se ona ne primenjuju kako treba. Društvo je i dalje dominantno muško i muškarci ne žele da prepuste moć ženama jer im ne veruju“, rekla je Parijar.
Prema njenim rečima, muškarci često donose ključne odluke o imovini, uključujući podizanje kredita i prodaju zemljišta, čak i kada žene svakodnevno rade na imanju.
Zakoni su unapređeni, ali običaji se sporije menjaju
Nepal je tokom prethodne dve decenije sproveo nekoliko reformi kako bi smanjio rodnu neravnopravnost u vlasništvu nad imovinom. Izmenama građanskog zakonika iz 2002. godine ćerkama je priznato pravo na deo nasleđene imovine, dok su reforme iz 2017. godine uklonile zakonsku diskriminaciju na osnovu pola u nasleđivanju.
Međutim, promena zakona nije automatski promenila društvene norme. Mnoge žene i dalje odrastaju uz uverenje da porodična kuća i zemljište pripadaju muškarcima, čak i kada su one te koje ih obrađuju.
Prema Rabini G. Rasaili, izvršnoj direktorki organizacije Feminist Dalit Organization, obrazovanje i informisanje žena o njihovim pravima ključni su za promenu takve prakse. Vlasništvo nad zemljom ne donosi samo ekonomsku sigurnost već može da poveća učešće žena u donošenju odluka i njihovu mogućnost da ulažu u domaćinstvo i poljoprivredu.
Prednosti se mogu proširiti i na zaštitu prirode. Istraživanja Svetskog instituta za resurse (WRI) ukazuju na to da žene koje imaju garantovana prava na zajedničko šumsko zemljište mogu aktivnije da učestvuju u održivom upravljanju šumama i obukama za prilagođavanje klimatskim promenama. Takve aktivnosti obuhvataju zaštitu od šumskih požara, očuvanje vode i sprečavanje erozije zemljišta.
Pravo na zemlju, dakle, može da bude važno i za otpornost lokalnih zajednica na klimatske rizike.
Pristup zemljištu važan je i za budućnost poljoprivrede
Nejednakost u vlasništvu nad zemljištem nije karakteristična samo za Nepal. Prema podacima UN Women, žene širom sveta čine manje od 20 odsto vlasnika zemljišta, dok samo 37 odsto zemalja garantuje jednaka prava na zemlju ženama i muškarcima.
Pregled istraživanja koji je 2024. godine objavila neprofitna organizacija Landesa ukazuje na to da sigurna vlasnička prava mogu da pomognu ženama da se lakše prilagode klimatskim promenama, unaprede održivo upravljanje šumama i učestvuju u očuvanju prirode.
Kada žene nemaju dovoljno informacija, resursa i mogućnosti da odlučuju o zemlji, posledice mogu da osete i čitave poljoprivredne zajednice. Bez sigurnosti i podrške teže je ulagati u dugoročne mere, poput očuvanja plodnosti zemljišta, upravljanja vodom i prilagođavanja sušama.
Za Bišvokarmu, koja je kroz iskustvo svoje majke shvatila koliko nedostatak imovine može da ograniči ekonomsku nezavisnost žene, rešenje nije samo u postojanju zakona. Potrebni su i obrazovanje, bolja informisanost o pravima i veće ekonomske mogućnosti.
„Nadam se da će sve više žena u Nepalu ne samo imati zakonsko pravo na imovinu već i dovoljno samopouzdanja da to pravo ostvare i koriste“, poručila je ona.
Nepalski primer pokazuje da održiva poljoprivreda i ravnopravnost ne mogu u potpunosti da se posmatraju odvojeno. Žene koje obrađuju zemlju, čuvaju njenu plodnost i doprinose sigurnosti hrane treba da imaju i mogućnost da ravnopravno odlučuju o njenom korišćenju. Zakonske reforme predstavljaju važan korak, ali njihovi efekti zavise od toga da li će se promeniti i praksa u porodicama i zajednicama.
Foto: Unsplash/Rohit Dey
