Svet 16. oktobra obeležava Svetski dan hrane, ove godine pod sloganom „Innovate today. Nourish tomorrow.” („Inovacijama danas do hrane za sutra“). Poruka Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) usmerena je na primenu novih znanja, tehnologija i održivih rešenja kako bi kvalitetna i hranljiva hrana bila dostupna svima, uz očuvanje prirodnih resursa za buduće generacije.
Međutim, uprkos činjenici da se u svetu proizvodi dovoljno hrane za sve, glad ostaje jedan od najvećih globalnih izazova. Prema podacima FAO, oko 645 miliona ljudi suočava se sa glađu, dok čak 2,69 milijardi ne može sebi da priušti zdravu ishranu.
Posebno težak primer predstavlja Sudan, zemlja sa velikim poljoprivrednim potencijalom, obradivim površinama i vodnim resursima, koja se danas suočava sa jednom od najtežih prehrambenih kriza u svetu.
Inovacije kao put ka dostupnijoj hrani
Ovogodišnja kampanja FAO naglašava da inovacije ne podrazumevaju isključivo razvoj novih tehnologija. One obuhvataju i unapređenje postojećih poljoprivrednih praksi, razmenu znanja, bolje upravljanje vodom i zemljištem, efikasnije lance snabdevanja i smanjenje bacanja hrane.
Digitalni sistemi za savetovanje poljoprivrednika, kvalitetnije sorte semena, savremeni načini skladištenja i tradicionalna znanja lokalnih zajednica mogu zajedno doprineti otpornijim prehrambenim sistemima.
Cilj je da hrana ne bude samo proizvedena, već i dostupna ljudima kojima je potrebna, po cenama koje mogu da priušte.
Ipak, primer Sudana pokazuje da ni plodno zemljište ni poljoprivredni potencijal nisu dovoljni kada rat onemogući proizvodnju, trgovinu i pristup osnovnim životnim namirnicama.
Sudan: Zemlja koja bi mogla da proizvodi hranu, a suočava se sa glađu
Rat između Sudanskih oružanih snaga (SAF) i Snaga za brzu podršku (RSF), koji je počeo u aprilu 2023. godine, ozbiljno je ugrozio prehrambeni sistem ove zemlje.
Milioni ljudi raseljeni su iz svojih domova, poljoprivredna proizvodnja i trgovina su poremećene, a rast cena hrane dodatno je otežao svakodnevni život stanovništva.
Poljoprivrednici u mnogim područjima ne mogu bezbedno da obrađuju zemlju. Stočari su izgubili životinje ili pristup tradicionalnim pašnjacima, dok su tržišta i transportni pravci prekinuti. Istovremeno, pad kupovne moći znači da sve veći broj porodica ne može sebi da priušti ni osnovne obroke.
Prehrambena kriza u Sudanu zato nije samo pitanje količine raspoložive hrane. Ona je posledica istovremenog urušavanja proizvodnje, dostupnosti namirnica i izvora prihoda stanovništva.
Ozbiljnost situacije potvrđuje i zajednički izveštaj FAO i Svetskog programa za hranu (WFP), objavljen u junu 2026. godine, u kojem je Sudan svrstan među područja sa najvišim stepenom zabrinutosti zbog akutne nesigurnosti u snabdevanju hranom.
Klimatske promene dodatno otežavaju proizvodnju
Uz posledice sukoba, poljoprivrednu proizvodnju u Sudanu ove godine ugrožavaju i nepovoljni vremenski uslovi.
Prema informacijama Delegacije Evropske unije u Sudanu, ozbiljna kašnjenja sezonskih padavina i njihov nedostatak, zajedno sa padom nivoa vode u Nilu i glavnim kanalima za navodnjavanje, doveli su do isušivanja velikih površina obradivog zemljišta. To je posebno pogodilo useve u ranim fazama razvoja, uključujući sirak i susam, koji imaju značajnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji zemlje.
Štetu dodatno povećavaju visoke cene goriva, đubriva i drugih neophodnih sredstava za rad, zbog čega poljoprivredna proizvodnja postaje sve teže dostupna i samim proizvođačima.
Kombinacija oružanog sukoba, ekonomskih problema i klimatskih promena pokazuje koliko prehrambeni sistemi mogu postati ranjivi kada se više kriza dogodi istovremeno.
Humanitarna pomoć je neophodna, ali nije dovoljna
Dostavljanje hrane stanovništvu suočenom sa glađu predstavlja jedan od najhitnijih zadataka. Međutim, humanitarne organizacije u Sudanu suočavaju se sa nedostatkom finansijskih sredstava, ograničenim pristupom ugroženim područjima i bezbednosnim rizicima.
Delegacija EU upozorava da su ugroženi i sami humanitarni radnici, navodeći napad na konvoj Svetskog programa za hranu u Dilingu, u Južnom Kordofanu.
Evropska unija navodi da finansira humanitarne projekte vredne 30 miliona evra u nekoliko sudanskih saveznih država, dok je dodatnih 165 miliona evra namenjeno projektima prehrambene sigurnosti. Ova ulaganja obuhvataju podršku lokalnoj proizvodnji hrane, poljoprivredi i stočarstvu, razvoj održivih izvora prihoda, prilagođavanje klimatskim promenama i školske obroke zasnovane na lokalnoj proizvodnji.
Ipak, dugoročno rešavanje krize zahteva mnogo više od isporuke humanitarne pomoći. Potrebni su bezbedni uslovi za rad poljoprivrednika, obnova infrastrukture, sistema za navodnjavanje, skladišta i tržišta, kao i dostupnije finansiranje malih proizvođača.
U svojoj poruci povodom Svetskog dana hrane, Delegacija EU posebno ističe da mir nije odvojeno pitanje od prehrambene sigurnosti, već njen osnovni preduslov u Sudanu.
Hrana kao osnovno pravo, a ne privilegija
Ovogodišnji Svetski dan hrane podseća da se borba protiv gladi ne završava povećanjem proizvodnje. Jednako je važno obezbediti da hrana bude dostupna, bezbedna, hranljiva i pristupačna, kao i da ljudi koji je proizvode imaju uslove za dostojanstven život i rad.
Upravo zato FAO poziva na zajedničko delovanje naučnika, poljoprivrednika, institucija, kompanija i lokalnih zajednica. Inovacije mogu pomoći u stvaranju održivijih prehrambenih sistema, ali njihovi rezultati moraju biti dostupni i najugroženijima.
Primer Sudana pokazuje da budućnost bez gladi zavisi i od mira, zaštite prirodnih resursa, stabilne proizvodnje i mogućnosti ljudi da samostalno obezbede hranu za svoje porodice.
Foto: Unsplash/Michael Ali
