Održivost u građevinarstvu više nije luksuzna niša, već odgovor na klimatske promene, visoke račune i sve strože regulative. Održiva gradnja i energetska efikasnost danas postaju standard u projektovanju, gradnji i obnovi objekata, kako u svetu, tako i u Srbiji. Računi za grejanje skaču, klima se menja, a stari zidovi više ne drže toplotu, stoga održivost danas nije „lepa ideja“, već neophodnost – i u komšiluku, i na gradilištu, i na tržištu.

Efikasni zidovi koji štede energiju

Na prvi pogled, kuća od prirodnih materijala možda ne deluje kao nešto što ćete videti u prosečnom beogradskom naselju. Ali kada vas pozove drug da vidite novu fasadu na vikendici – i napomene da je cele zime grejao sa jednom peći – počnete da se pitate.

Održiva gradnja nije samo stvar estetike, već načina razmišljanja. Kroz izbor materijala, izolacije, ventilacije i pozicioniranja objekta, pravi se prostor koji troši manje, traje duže i ostavlja manji trag na planeti. To ne znači da svaki dom mora da izgleda kao katalog iz Skandinavije – znači da se razmišlja unapred.

Na tržištu u Srbiji već postoje rešenja domaće proizvodnje – od stolarije sa trostrukim staklom do prirodne izolacije od konoplje. Ima primera i u manjim mestima – ljudi menjaju prozore, dodaju sloj izolacije, a zimi više ne hodaju po stanu u jakni. To je održivost u praksi.

Uloženo se vraća kroz umanjene račune

Ljudi često misle da je održiva gradnja skupa, ali to je polovična istina. Početna investicija jeste nešto veća, ali već nakon dve do tri grejne sezone vidi se razlika. U razgovoru sa jednom porodicom u Pančevu, saznali smo koliko su izolovan krov i energetski efikasna stolarija uspeli da doprinesu povećanju kućnog budžeta.

Ta porodica sa dvoje dece, koja je izolovala krov i zamenila stolariju, smanjila je račun za grejanje sa 21.000 na 9.500 dinara mesečno.

„Nismo mogli da verujemo dok nismo videli drugu sezonu. To nam je kao dodatni prihod tokom zimskih dana“, kaže domaćin kroz smeh.

Energetska efikasnost ne podrazumeva uvek velika ulaganja. Nekad su to jednostavni koraci – termostatski ventili, zatvaranje pukotina, pravilna orijentacija prostorija. Kada sve to spojite, rezultat je prostor koji „diše“, zimi greje, leti hladi – bez rasipanja energije.

https://www.instagram.com/p/DJThNG_s_0O/

I što je najvažnije, takav prostor postaje udobniji. Manje vlage, stabilna temperatura, mir. A taj osećaj se ne meri u kilovatima.

Priroda u temeljima gradnje

Prirodni materijali, poput drveta, konoplje, gline ili vune, sve češće pronalaze svoje mesto i u savremenoj gradnji, i to ne bez razloga. Osim što imaju manji ugljenični otisak u proizvodnji, oni su „živi“ – reaguju na vlagu, dišu zajedno sa prostorom i stvaraju zdraviju unutrašnju klimu.

Na primer, glineni malteri mogu da regulišu vlažnost u prostoriji bez dodatnih uređaja, dok izolacija od ovčje vune nije samo efikasna, već i potpuno razgradiva. U nekim delovima Srbije sve više majstora kombinuje tradicionalne tehnike sa novim znanjem – ne zato što je to moderno, već zato što se pokazalo da traje.

Podrška na lokalu kao dobar potez – iskoristite priliku

U sve većem broju lokalnih zajednica širom Srbije dostupna su subvencionisana sredstva za energetsku sanaciju domova. Građani mogu da dobiju do 50% troškova za zamenu stolarije, postavljanje termoizolacije, ugradnju toplotnih pumpi ili solarnih panela. Javne pozive objavljuju opštine i gradovi u saradnji sa Ministarstvom energetike, a interesovanje iz godine u godinu raste. U Pančevu, Užicu, Nišu i mnogim drugim mestima, ovaj vid podrške omogućava domaćinstvima da pređu na efikasnija i zdravija rešenja – bez velikog udara na kućni budžet.

Foto: Unsplash/Kamala Bright