Turistička ostrva širom Evrope suočavaju se sa sve ozbiljnijim problemom nestašice vode. Dugotrajne suše, prekomerno crpljenje podzemnih voda i prodor morske vode doveli su do toga da izvori koji su decenijama snabdevali domaćinstva polako presušuju. Kao jedno od mogućih rešenja pojavljuje se tehnologija koja vodu može da izvlači direktno iz vazduha.
Britanski preduzetnik Hashem Arouzi problem je iskusio iz prve ruke kada su bunari na njegovom imanju na Ibici presušili.
„Samo na Ibici postoji više od 15.000 objekata koji nisu priključeni na vodovodnu mrežu i moraju sami da obezbede vodu. Bunari koji su ih ranije snabdevali sada presušuju“, kaže Arouzi.
Dopremanje vode cisternama može da bude privremeno rešenje, dok postrojenja za desalinizaciju sve češće pomažu objektima priključenim na mrežu. Međutim, kuće i drugi objekti van vodovodne mreže ostaju posebno ugroženi.
Jedno od mogućih rešenja mogle bi da budu mašine koje proizvode vodu za piće iz vazduha, čak i u toplim i suvim klimatskim uslovima.
Voda iz vazduha uz pomoć Nobelom nagrađene tehnologije
Kompanija Ahbstra, čiji je Arouzi osnivač, predstavila je 30. jula u Barseloni uređaj ARK, za koji tvrdi da može da proizvede do 500 litara vode dnevno izvlačenjem vlage iz vazduha.
Ključ tehnologije su metal-organske mreže, poznate kao MOF (Metal-Organic Frameworks), čija molekularna struktura ima ogromnu unutrašnju površinu. Samo jedan gram ovog materijala može imati površinu ekvivalentnu čitavom fudbalskom terenu.
MOF materijali rezultat su višedecenijskog rada trojice naučnika – Susumua Kitagawe, Richarda Robsona i Omara M. Yaghija, koji su za razvoj ove tehnologije dobili Nobelovu nagradu za hemiju 2025. godine.
Kako se voda izvlači iz vazduha?
Klasični uređaji za proizvodnju vode iz vazduha funkcionišu slično odvlaživačima vazduha: hlade vazduh dok se vodena para ne pretvori u kondenzovanu vodu. Problem je što ovaj proces zahteva mnogo energije kada je vlažnost vazduha niska.
MOF materijali funkcionišu drugačije. Oni mogu da vežu molekule vodene pare direktno iz vazduha, čak i kada je njegova vlažnost niska, bez intenzivnog hlađenja. Zatim je potrebna mala količina toplote kako bi se zarobljena voda oslobodila u tečnom obliku.
U februaru 2026. godine kompanija Atoco, koju je osnovao Omar Yaghi, predstavila je svoj sistem za prikupljanje vode iz vazduha zasnovan na MOF tehnologiji. Prema navodima kompanije, uređaji mogu da proizvode do 1.000 litara vode dnevno koristeći toplotu iz okruženja.
Ahbstra tvrdi da je dodatno unapredila tehnologiju svojim patentiranim sistemom koji povećava efikasnost MOF materijala. Cena njihovog ARK sistema iznosi oko 150.000 funti, odnosno približno 175.000 evra.
Voda proizvedena u uređaju može da se koristi za dopunjavanje bunara i cisterni ili da se direktno uvede u vodovodni sistem objekta. Kompanije trenutno razvijaju i manje sisteme za proizvodnju manjih količina vode.
Deo šireg rešenja, a ne zamena za njega
Nestašica vode u južnoj Evropi ovog leta dodatno je pogoršana toplotnim talasima i sušama. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, oko 30 odsto stanovništva ovog regiona suočava se sa stalnim stresom na vodne resurse.
„Vremenski uslovi i obrasci padavina se menjaju, što na mnogim mestima dovodi do sve ekstremnijih i dužih sušnih perioda“, kaže Richard Perkin, tehnički direktor Ahbstre.
Stručnjaci upozoravaju da rešavanje problema zahteva širi pristup, racionalniju potrošnju vode, njeno recikliranje i bolju infrastrukturu. Ipak, kada su bunari i brane prazni, mogu se napuniti tek kada kiša padne na odgovarajućem mestu.
Zbog toga bi prikupljanje vode iz atmosfere moglo da bude jedan od delova odgovora na sve ozbiljniji problem nestašice vode.
Ipak, za ARK još uvek nisu dostupni nezavisni, stručno recenzirani podaci koji bi potvrdili njegovu efikasnost i dugoročnu pouzdanost u realnim uslovima.
Foto: ChatGPT
