Laboratorijski uzgojeno meso godinama se predstavljalo kao jedno od mogućih rešenja za ekološke probleme prehrambene industrije. Ideja je bila da se meso proizvodi bez uzgoja i klanja velikog broja životinja, uz manju potrošnju zemljišta i vode i potencijalno niže emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ipak, više od decenije nakon predstavljanja prvog laboratorijski uzgojenog hamburgera, ova tehnologija još nije postala široko dostupna alternativa konvencionalnom mesu.
Prvi hamburger napravljen od životinjskih ćelija predstavljen je u Londonu 2013. godine. Za njegovu proizvodnju bilo je potrebno dve godine, a troškovi su dostigli oko 250.000 evra. Eksperiment je privukao veliku pažnju javnosti i pokrenuo talas ulaganja u takozvanu ćelijsku poljoprivredu. Prema pisanju Guardiana, u narednim godinama u razvoj ove tehnologije uključilo se oko 140 kompanija, a sektor je privukao približno tri milijarde dolara investicija.
Od velikih obećanja do problema sa proizvodnjom
Osnovna ideja je da se iz životinje uzmu ćelije koje se zatim umnožavaju u kontrolisanim uslovima, u posebnim rezervoarima poznatim kao bioreaktori. Uz pomoć hranljivih materija, ćelije se razvijaju u mišićno i masno tkivo, koje se kasnije obrađuje kako bi dobilo oblik proizvoda poput hamburgera, kobasica ili pilećih medaljona.
Iako je sam proces tokom godina unapređen, proizvodnja u velikim količinama pokazala se kao mnogo složeniji zadatak. Mišićno i masno tkivo uglavnom se uzgajaju odvojeno, a zatim kombinuju sa drugim sastojcima kako bi se dobili željena tekstura i ukus. Zbog toga je mnogo jednostavnije napraviti proizvod poput pljeskavice nego komad mesa koji po strukturi podseća na klasični odrezak.
Jedan od najvećih problema ostaje cena. Proizvodnja zahteva skupu infrastrukturu, specijalizovanu opremu i velike količine energije za rad bioreaktora. Potrebno je pronaći način da se proizvodnja poveća, a troškovi dovoljno smanje kako bi laboratorijski uzgojeno meso moglo da se takmiči sa konvencionalnim proizvodima.
Prema podacima koje navodi Guardian, globalna ulaganja u ovaj sektor značajno su opala nakon vrhunca zabeleženog 2021. godine. Tokom 2023. kompanije iz ove industrije prikupile su svega 177 miliona dolara, što pokazuje koliko su se očekivanja investitora promenila.
Da li je laboratorijski uzgojeno meso zaista održivije?
Ekološka korist bila je jedan od glavnih razloga zbog kojih je ova tehnologija privukla pažnju. Konvencionalna proizvodnja mesa, posebno govedine, zahteva velike površine zemljišta, značajne količine vode i proizvodnju stočne hrane, što dodatno opterećuje prirodne resurse.
Međutim, laboratorijski uzgojeno meso ne znači automatski i manji uticaj na životnu sredinu. Energija potrebna za održavanje sterilnih proizvodnih uslova i rad bioreaktora predstavlja važan deo njegovog ekološkog otiska. Da bi ova alternativa zaista bila održivija, neophodno je razviti efikasniju proizvodnju koja bi smanjila potrošnju energije i troškove.
Proizvođači su u međuvremenu promenili i način uzgoja ćelija. U početku se koristio serum dobijen iz krvi fetusa goveda, što je bilo u suprotnosti sa idejom proizvodnje mesa koja bi smanjila oslanjanje na životinje. Danas se sve više koriste hranljive mešavine bez životinjskog seruma, čime se nastoji unaprediti sam proces.
Tehnologija još traži svoje mesto na tržištu
Pored tehničkih i finansijskih prepreka, industrija se suočava i sa pitanjem da li su potrošači spremni da prihvate meso proizvedeno u laboratoriji. Zabrinutost zbog načina proizvodnje, bezbednosti i dugoročnih efekata, kao i nepoverenje prema novim prehrambenim tehnologijama, mogu da uspore njegovo širenje.
Guardian navodi da je u vreme objavljivanja teksta laboratorijski uzgojeno meso bilo dostupno za kupovinu u svega jednoj prodavnici na svetu, u Singapuru. To pokazuje koliko je put od laboratorijskog eksperimenta do proizvoda dostupnog širokom tržištu i dalje dug.
Ipak, razvoj ove tehnologije ne mora da se posmatra isključivo kao pokušaj potpune zamene konvencionalne proizvodnje mesa. Pojedine kompanije već istražuju mogućnost kombinovanja biljnih proteina i kultivisanih životinjskih ćelija, dok se druge okreću specijalizovanim proizvodima.
Laboratorijski uzgojeno meso tako još nije ispunilo obećanje da će promeniti prehrambenu industriju i značajno smanjiti njen uticaj na životnu sredinu. Njegov dalji razvoj zavisiće od toga da li će kompanije uspeti da reše problem visokih troškova, energetske zahtevnosti i proizvodnje u velikim količinama, ali i da zadobiju poverenje potrošača.
Foto: Magnific/1997chotijah
