Prema najnovijim istraživanjima objavljenim u časopisu The Lancet Public Health, broj smrtnih slučajeva izazvanih vrućinama u Evropi mogao bi se utrostručiti do kraja ovog veka, pri čemu će najteže pogođene biti južnoevropske zemlje poput Italije, Grčke i Španije, prenosi The Guardian.
Iako hladno vreme trenutno odnosi više života nego vrućine, klimatske promene prete da drastično izmene ovaj balans. Stručnjaci predviđaju da će, ako globalno zagrevanje dostigne katastrofalnih 3°C ili 4°C, broj smrtnih slučajeva izazvanih vrućinom daleko nadmašiti pad broja smrtnih slučajeva uzrokovanih hladnim vremenom.
Ovaj zaključak dolazi kao odgovor na tvrdnje skeptika da bi globalno zagrevanje moglo biti korisno zbog smanjenja broja smrtnih slučajeva tokom hladnih zima. Istraživači, međutim, upozoravaju da ćemo se suočiti sa “nezapamćenim izazovima” za javno zdravlje, posebno tokom toplotnih talasa.
Stotine hiljada života ugroženo
Ako temperature porastu za 3°C iznad predindustrijskih nivoa, istraživanja predviđaju da bi čak 129.000 ljudi godišnje moglo umirati zbog vrućina, u poređenju sa trenutnih 44.000 smrtnih slučajeva od toplote godišnje. Ukupan broj smrtnih slučajeva u Evropi, koji danas iznosi oko 407.000 godišnje, mogao bi porasti na čak 450.000 do 2100. godine, čak i ako se globalno zagrevanje ograniči na 1.5°C.
Istraživanje dolazi u trenutku kada Evropa beleži razorne toplotne talase koji su uzrokovali haos širom kontinenta, osporavajući tvrdnje da klimatske promene donose benefite društvu.
Madeleine Thomson, stručnjak za klimatske uticaje iz zdravstvene istraživačke organizacije Wellcome, istakla je da je ovaj izveštaj jasan podsetnik koliko su naši životi ugroženi ako ne delujemo dovoljno brzo na polju klimatskih promena. Osim direktnih smrtnih slučajeva od vrućine, ekstremne temperature utiču i na povećanje broja spontanih pobačaja, pogoršanje mentalnog zdravlja, ali i na kolaps poljoprivrede, širenje šumskih požara i ekonomske posledice koje će dodatno uticati na naše živote.
Južna Evropa najugroženija
Podaci prikupljeni iz 854 grada širom Evrope pokazuju da će vrućina ubijati više ljudi u svim delovima kontinenta, ali će južnoevropske zemlje poput Italije, Grčke i Španije, kao i pojedini delovi Francuske, biti najteže pogođeni.
Sa rastom temperatura, najviše će stradati starije osobe iznad 85 godina, dok siromašniji regioni sa visokom stopom nezaposlenosti i starenjem populacije neće imati dovoljno resursa da se adekvatno prilagode novim klimatskim uslovima.
Stručnjaci pozivaju vlade da što pre donesu mere kako bi smanjile broj smrtnih slučajeva, uključujući ulaganje u bolnice, izradu planova za akciju tokom toplotnih talasa i izolaciju zgrada.
Ako želimo da izbegnemo najgori scenario, neophodno je hitno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, upozoravaju istraživači. Očekuje nas borba sa izazovima koje klimatske promene donose, a jedini izlaz je da počnemo da reagujemo sada.
Foto: Ilustracija Canva
