Izborite se sa svakodnevnim stresom: Kako san “resetuje” mozak za novo učenje

Jedna od glavnih funkcija ljudskog mozga je stvaranje sećanja. Određeni faktori načina života mogu poboljšati sposobnost osobe da stvara sećanja, uključujući adekvatan san. Istraživači sa Univerziteta Kornel otkrili su da tokom sna region mozga zvan hipokampus postaje “tih”, omogućavajući neuronima da se “resetuju” kako bi mogli da pomognu u stvaranju novih sećanja sledećeg dana. Jedna od glavnih funkcija ljudskog mozga je stvaranje sećanja — sposobnost zadržavanja i prisećanja informacija tokom vremena.

Sećanja nam omogućavaju da se setimo važnih događaja u našim životima, lica ljudi koje poznajemo i daju nam sposobnost da učimo. Posebne ćelije u mozgu, zvane neuroni, pomažu u stvaranju sećanja, koja se potom čuvaju u delu mozga poznatom kao hipokampus.

Zdrava ishrana, vežbanje i meditacija

Određeni faktori načina života mogu poboljšati sposobnost osobe da stvara sećanja, uključujući praćenje zdrave ishrane, vežbanje, meditaciju i dovoljno sna.

„Imamo mnogo informacija o tome da je san dobar za odmor našeg tela, da poboljšava naše pamćenje, ali još uvek ne razumemo sve detalje o tome kako se to dešava,” objasnila je Azahara Oliva, PhD, vanredna profesorka na Odeljenju za neurobiologiju i ponašanje na Fakultetu umetnosti i nauka Univerziteta Kornel, u intervjuu za Medical News Today.

„Kada počnemo da razotkrivamo neuronske procese koji su važni za ove različite stvari, mogli bismo to iskoristiti da preokrenemo štetna stanja, kao što su oštećenje pamćenja, tokom sna,” dodala je.

Oliva je odgovorni autor nove studije nedavno objavljene u časopisu Science, koja je otkrila da tokom sna hipokampus postaje “tih” i omogućava neuronima da se “resetuju,” čineći ih sposobnim da stvore nova sećanja sledećeg dana, koristeći model miša.

„Želimo da vidimo šta tačno mozak radi tokom sna što favorizuje ili ometa pamćenje,” rekla je Oliva. „Provodimo oko trećinu života spavajući — to je mnogo vremena. Razumevanje odnosa između sna i pamćenja pružiće uvide u to kako možemo pristupiti štetnim stanjima pamćenja.”

Kako se neuroni “resetuju” tokom sna? Istraživači su objasnili da postoje tri glavna regiona hipokampusa: CA1, CA2 i CA3. Koristeći model miša, naučnici su otkrili da, dok su neuroni u oblastima CA1 i CA3 bili vrlo aktivni tokom dnevnog učenja, ti regioni su postali “tihi” dok su miševi spavali.

„Shvatili smo da postoje i drugi stanja hipokampusa koja se dešavaju tokom sna gde je sve utišano,” rekla je Oliva u saopštenju za medije. „Regioni CA1 i CA3 koji su bili vrlo aktivni iznenada su postali tihi. To je resetovanje pamćenja, i ovo stanje je generisano srednjim regionom, CA2.”

San je neophodan

Ovo “utišavanje” regiona CA1 i CA3 omogućava neuronima da se “resetuju” tokom sna.

„Tokom našeg iskustva, nekoliko neurona postaje vrlo aktivno,” objasnila je Oliva. „Ti isti neuroni ‘naporno rade’ tokom sna kako bi utisnuli to iskustvo u pamćenje. Ono što smo otkrili je da, kako bi ovi neuroni mogli da utisnu ta sećanja, potrebno im je i odmori ili ‘resetovanje’. Bez tih odmora, neuroni nisu u stanju da stvore pravilna sećanja.”

Otvaranje opcija za lečenje stanja povezanih s pamćenjem Zahvaljujući nalazima ove studije, Oliva i njen tim veruju da sada imaju određene alate koji bi mogli pomoći u potencijalnom poboljšanju pamćenja. Takve strategije bi mogle na kraju pomoći lekarima da se suoče sa bolestima koje karakterišu problemi sa pamćenjem, kao što je Alzheimerova bolest.

Pored toga, naučnici veruju da bi ovi nalazi jednog dana mogli pomoći lekarima da uklone negativna ili traumatična sećanja iz osobe kako bi se pomoglo u lečenju stanja kao što je posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).

„Sada znamo koji konkretni neuroni i kroz koje konkretne neuronske krugove su odgovorni za različite neuronske procese, koji su oba važna za pamćenje, kao što su konsolidacija i resetovanje,” rekla je Oliva. „To će olakšati specifičnost koju možemo dobiti prilikom tretmana različitih vrsta štetnih stanja pamćenja.”

Komentarišući sledeći korak u ovom istraživanju, rekla je za MNT:

„Želimo da znamo kako tačno mozak koordinira visoke zahteve za pamćenje. Šta se dešava kada postoji više od jednog iskustva? Na kraju dana, tokom većine našeg života, [uvek imamo] mnogo stvari koje želimo da naučimo i zapamtimo.”

Konsolidacija pamćenja

Nakon pregleda ove studije, Manisha Parulekar, MD, FACP, AGSF, CMD, direktorka Odeljenja za gerijatriju na Medicinskom centru Univerziteta Hackensack, ko-direktorka Centra za gubitak pamćenja i zdravlje mozga na Medicinskom centru Univerziteta Hackensack, i vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu Hackensack Meridian u Nju Džerziju, rekla je za MNT da ovo istraživanje pruža uvid u to kako san “resetuje” mozak za novo učenje, nudeći potencijalno objašnjenje zašto nam je san potreban i kako utiče na konsolidaciju pamćenja.

„Razumevanje uloge CA2 regiona u utišavanju i resetovanju memorijskih krugova moglo bi dovesti do terapija koje poboljšavaju konsolidaciju pamćenja i sprečavaju dalji kognitivni pad kod pacijenata sa demencijom i Alzheimerovom bolešću,” objasnila je Parulekar.

„Pored toga, optimizacija kvaliteta sna putem intervencija kao što je kognitivno-bihevioralna terapija za insomniju mogla bi biti ključna u upravljanju ovim stanjima,” napomenula je.

Parulekar je rekla da je važno da istraživači nastave da pronalaze nove načine na koje san utiče na mozak, jer su potrebna dalja istraživanja kako bi se razumele individualne varijacije u obrascima spavanja i moždanoj aktivnosti, kako bi se personalizovale ove potencijalne terapije.

„Istraživanje doprinosa drugih faza sna i razvoj neinvazivnih tehnika za modulaciju moždane aktivnosti tokom sna takođe su važna područja za buduća istraživanja,” nastavila je.

„Prevođenje ovih nalaza u klinička ispitivanja kako bi se testirala efikasnost intervencija usmerenih na CA2 krug ili kvalitet sna kod pacijenata sa demencijom i Alzheimerovom bolešću je ključno,” rekla je Parulekar. „Razvoj personalizovanih pristupa zasnovanih na individualnim obrascima spavanja i moždanoj aktivnosti, kao i sprovođenje studija kako bi se procenili dugotrajni benefiti i potencijalni rizici ovih intervencija su suštinski naredni koraci.”

Photo: Ilustracija Freepik

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top
Search