Poslednji godišnji izveštaj o zdravstvenim pretnjama koje izazivaju klimatske promene, objavljen u prestižnom časopisu The Lancet, otkriva alarmantan porast smrtnosti među starijima zbog ekstremnih vremenskih uslova. Smrtni slučajevi ljudi starijih od 65 godina porasli su za čak 167% u odnosu na devedesete godine, a ovako dramatične posledice klimatskih promena oslikavaju se širom sveta.
Sve izraženiji ekstremi temperature, dugotrajne suše i peskovite oluje postaju globalni zdravstveni rizik. Tokom 2022. godine, ljudi su u proseku bili izloženi temperaturama visokog rizika čak 1.512 sati, što je ekvivalentno 63 puna dana godišnje. Starija populacija posebno je ranjiva, jer je dugotrajno izlaganje toplotnom stresu povezano s većim rizikom od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući toplotni udar i druge komplikacije.
Gubici radnih sati i širenje zaraznih bolesti
Porast temperatura i dugotrajna izlaganja visokim temperaturama ne samo da štete zdravlju već i smanjuju radnu sposobnost. Prošle godine izgubljeno je neverovatnih 512 milijardi radnih sati zbog nemogućnosti obavljanja poslova u uslovima visokih temperatura, što je rast od 49 procenata u odnosu na prosek iz devedesetih. To znači da je svaki odrasli pojedinac globalno izgubio prosečno oko 100 radnih sati zbog nemogućnosti rada u ekstremnim vremenskim uslovima.
Istovremeno, povećanje prosečne temperature uzrokovalo je širenje zaraznih bolesti, poput denga groznice, koja je dostigla rekord sa više od 5 miliona prijavljenih slučajeva širom 80 teritorija. Ekstremne padavine povećale su rizik od širenja bolesti koje prenose komarci, poput denga groznice, posebno u područjima sa povećanom vlagom i porastom vode.
Klimatske promene utiču na kvalitet vazduha i nesigurnost u snabdevanju hranom
Ekstremne vremenske prilike, uključujući duge periode suše i učestale peskovite oluje, dodatno ugrožavaju zdravlje, povećavajući koncentraciju čestica u vazduhu. U periodu od 2018. do 2022. godine, broj ljudi izloženih opasnim česticama u vazduhu povećao se za 31%, što predstavlja dodatni rizik za respiratorno zdravlje.
Uz to, nesigurnost u snabdevanju hranom postala je veći izazov – skoro polovina svetskog kopna prošle godine bila je pogođena najmanje mesec dana sušom, što je uticalo na povećanje broja gladnih. Prema izveštaju, više od 150 miliona ljudi dodatno se suočilo sa nesigurnošću u snabdevanju hranom u poređenju sa periodom od 1981. do 2010. godine.
Hitnost klimatske akcije
Ovaj godišnji pregled, poznat kao Lancet Countdown, osnovan je nakon Pariskog sporazuma 2015. godine kako bi pratio zdravstvene posledice klimatskih promena. Ove godine izveštaj, u kojem učestvuje više od 100 stručnjaka iz 57 akademskih institucija i međunarodnih organizacija, među kojima su Svetska zdravstvena organizacija i Svetska meteorološka organizacija, šalje snažno upozorenje da klimatske promene ugrožavaju javno zdravlje na način koji nijedna zemlja i nijedna ekonomija ne mogu ignorisati.
„Ova godina je pokazala najalarmantnije nalaze u osam godina praćenja,” izjavila je Marina Romanello, direktorka projekta Lancet Countdown sa Univerzitetskog koledža u Londonu, dodajući da klimatske promene utiču na svakog pojedinca i ekonomiju na planeti.
Kako ekstremi u vremenskim prilikama postaju sve učestaliji, a njihovi efekti sve razorniji, hitno je potrebna akcija na globalnom nivou kako bi se sprečilo dalje narušavanje zdravlja i života ljudi.
