Globalno zagrevanje može povećati potrošnju šećera u obliku zaslađenih pića, sladoleda i zamrznutih poslastica, pokazuje novo istraživanje. Sladoledi, zamrznuti deserti i superohlađene gazirane sokove dobijaju novu privlačnost tokom lepljivih letnjih vrućina. Kako klimatske promene donose sve više temperature, Amerikanci ih konzumiraju sve više i više, pokazuje istraživanje, što može imati zabrinjavajuće posledice po zdravlje.
Postoji mnogo dokaza da klimatske promene oblikuju dostupnost i kvalitet hrane, što može dovesti do nestašica, rasta cena pa čak i uticati na nutritivnu vrednost, rekla je Pan He, autorka studije i predavač na Katedri za ekologiju i održivost na Univerzitetu u Kardifu. Međutim, mnogo manje je poznato o tome kako one utiču na ono što biramo da jedemo i pijemo, rekla je ona za CNN.
Istraživači su proučavali podatke o kupovini hrane u američkim domaćinstvima između 2004. i 2019. godine, što im je omogućilo da prate iste porodice tokom dugog vremenskog perioda. Potom su te odluke o kupovini uporedili sa regionalnim vremenskim podacima, uključujući temperaturu i vlažnost vazduha.
Kako su temperature rasle, ljudi su konzumirali više šećera, uglavnom kroz zaslađena pića poput gaziranih sokova i sokova od voća, pokazuje studija objavljena u ponedeljak u časopisu Nature Climate Change.
Za svakih 1,8 stepeni Farenhajta rasta temperature, potrošnja dodatog šećera u američkim domaćinstvima povećavala se za 0,7 grama po osobi dnevno, otkrili su istraživači, sa naročito izraženim skokom kada su temperature bile između 20 i 30 stepeni Celzijusa.
Toplije vreme dovodi do gubitka više tečnosti iz tela, zbog čega ljudi češće osećaju potrebu za hidratacijom i osveženjem. Za mnoge u SAD to znači posezanje za hladnim, slatkim proizvodima poput gaziranih sokova i sladoleda, objasnila je He.
Efekat je naročito izražen u domaćinstvima sa nižim prihodima ili nižim nivoom obrazovanja, pokazuje istraživanje. Manje privilegovane grupe već imaju viši nivo potrošnje šećera, jer je takva hrana jeftinija i dostupnija, pa je veća verovatnoća da će za nju posegnuti tokom vrućina. Takođe, one verovatno provode manje vremena u klimatizovanim prostorima.
Studija predviđa da bi potrošnja šećera na nacionalnom nivou mogla da poraste za skoro 3 grama dnevno do 2095. godine, ako emisije gasova koje zagrevaju planetu nastave da rastu, a najugroženije grupe biće pod najvećim rizikom.
Previše šećera može doneti čitav niz negativnih posledica, uključujući povećan rizik od gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
Američko udruženje za srce preporučuje da unos dodatog šećera ne prelazi 6% ukupnog dnevnog unosa kalorija: ne više od 36 grama za muškarce i 26 grama za žene.
„Javnozdravstveni problemi povezani sa konzumacijom šećera već su široko raspravljani, ali ako uzmemo u obzir interakciju sa klimatskim promenama, situacija će postati još gora“, rekla je He. Donosioci odluka širom sveta možda će morati da razmotre načine upravljanja potrošnjom šećera kao deo prilagođavanja klimatskim promenama, dodala je.
„Dokazi o tome kako (ekstremna vrućina) menja obrasce ishrane i dalje su relativno oskudni,“ rekla je Šarlot Kukovski, istraživačica u Cambridge Social Decision-Making Lab na Univerzitetu u Kembridžu, koja nije učestvovala u istraživanju. Studija „ističe manje raspravljan kanal kroz koji klimatske promene mogu uticati na ljudsko blagostanje,“ rekla je ona za CNN.
„Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste to što su najugroženije grupe — one sa najmanje resursa da se prilagode — istovremeno i najizloženije porastu temperatura i najpodložnije bolestima povezanim sa ishranom,“ dodala je.
Kako će klimatske promene tačno uticati na ljudske prehrambene navike, i kakve će to posledice imati po zdravlje i nejednakosti, i dalje ostaje nejasno, rekla je He, naglašavajući da je potrebno mnogo više istraživanja u različitim delovima sveta.
Foto: Freepik
