Namirnice sa niskim sadržajem ugljenika pomažu u smanjenju emisija štetnih gasova, a neke namirnice zapravo usisavaju ugljenik iz atmosfere, stvarajući povoljnije uslove za život.

Svi znamo da proizvodnja hrane stvara emisije gasova staklene bašte, što dovodi do klimatskih promena. Ove emisije dolaze iz stotina različitih izvora, uključujući traktore koji sagorevaju gorivo, proizvodnju đubriva i bakterije u crevima krave. Sve u svemu, proizvodnja hrane doprinosi četvrtini emisija gasova staklene bašte izazvane ljudima.

Međutim, postoje neke namirnice koje uklanjaju više gasova sa efektom staklene bašte nego što emituju, a koje se često nazivaju „ugljenično negativnom“ hranom. Ove namirnice ostavljaju klimu bolju nego što su je zatekli. Proizvodnja i konzumiranje upravo njih moglo bi pomoći u smanjenju uticaja naše hrane na ugljenik a u nekim slučajevima moglo bi i obnoviti ekosisteme u tom procesu.

Kada biljke rastu, one uzimaju ugljen-dioksid (CO2) iz ​​vazduha, ali kada mi (ili životinje) metabolišemo ove biljke, ovaj CO2 se obično oslobađa pravo nazad u vazduh.

Međutim, zbog tekućih emisija, moramo trajno ukloniti ugljenik iz atmosfere, čuvajući ga duboko u moru, stenama, zemljištu ili drveću. Postoji nekoliko prehrambenih proizvoda i proizvodnih praksi koje to rade. U stvari, već je moguće da čitava vaša ishrana bude “negativna”, iako bi u današnjem svetu to zahtevalo značajne promene u načinu na koji većina ljudi jede.

Alge

Kako alge i druge makroalge rastu, one se odvajaju i spuštaju do dubokog okeanskog dna gde se deo tog ugljenika skladišti. Ova uklanjanja su relativno mala po kilogramu morske trave, pa da bi hrana zasnovana na morskoj travi bila “negativna”, lanac snabdevanja bi morao biti veoma efikasan u emisiji ugljenika, sa minimalnim transportom, pakovanjem i preradom.

Bakterijski proizvodi

Bakterije koje oksidiraju metan su grupa bakterija koje se nalaze u nekoliko različitih sredina koje troše metan da bi dobile energiju. Ovo je veoma korisno jer je metan moćan gas staklene bašte, pri čemu svaki kilogram izaziva 30 puta veće zagrevanje nego ugljen dioksid. Ako jedemo ove bakterije, mi ih metabolišemo, oslobađajući CO2. Prema tome, konzumiranje proizvoda koji sadrže ove bakterije bi pretvorilo moćni gas staklene bašte (metan) u daleko manje moćan (CO2).

Borovnice i celer

U vlažnim tresetima, organski ugljenik se može akumulirati brže nego što se raspada. Nekoliko proizvoda može se uzgajati na vlažnim tresetinama, uključujući borovnice, brusnice i celer. Ovako uzgajana hrana ima potencijal da bude negativna, ako su i lancinjenog snabdevanja takvi. To inače nije slučaj sa svežim borovnicama, koje se često pakuju u plastiku i lete širom sveta iz zemalja poput Perua, što ih čini hranom sa izuzetno visokim sadržajem ugljenika.

Orašasti plodovi, masline i citrusi

Sadnja drveća na obradivim površinama skladišti ugljenik. Tokom poslednjih 20 godina globalna površina orašastih plodova se udvostručila, a veći deo ove ekspanzije dogodio se na obradivim površinama. Čak i ako se uzme u obzir ceo lanac snabdevanja, tipičan proizvod od orašastih plodova koji ćete danas kupiti u prodavnicama uklanja oko 1,3 kilograma CO2 po kilogramu.