Svetski dan hrane, koji se obeležava 16. oktobra, podseća nas na važnost racionalnog i odgovornog korišćenja hrane. Bacanje hrane predstavlja ogroman globalni problem, sa ozbiljnim ekološkim, ekonomskim i socijalnim posledicama.

Na globalnom nivou, oko 931 milion tona hrane se baca svake godine, od čega 61% otpada dolazi iz domaćinstava, 26% iz sektora usluga hrane, a 13% iz maloprodaje. Ova ogromna količina neiskorišćene hrane ima značajan uticaj na životnu sredinu – između 8% i 10% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte dolazi od hrane koja se ne pojede. To je ekvivalentno kombinovanim godišnjim emisijama CO2 iz SAD i EU​.

Smanjenje bacanja hrane je ključno ne samo za smanjenje pritiska na resurse, već i za borbu protiv gladi. Oko 690 miliona ljudi širom sveta suočava se s hroničnom glađu, a smanjenje otpada moglo bi pomoći u smanjenju nesigurnosti hrane. Takođe, procenjuje se da je ekonomski gubitak usled bacanja hrane vredan oko 936 milijardi dolara godišnje​.

Kako bismo smanjili bacanje hrane, važno je da je koristimo odgovorno. To podrazumeva bolju organizaciju nabavke, čuvanje hrane na adekvatan način i ponovno korišćenje ostataka. Promene na nivou potrošača, poput pažljivijeg planiranja obroka i smanjenja rasipanja, mogu značajno doprineti cilju UN-a da se globalni otpad po glavi stanovnika prepolovi do 2030. godine​.

Uzimajući u obzir ove izazove, Svetski dan hrane nas poziva da svi damo svoj doprinos u smanjenju rasipanja hrane i očuvanju prirodnih resursa za buduće generacije.

Evo nekoliko praktičnih preporuka koje možemo primeniti kako bismo odgovornije postupali s hranom:

1. Planirajte obroke unapred

Jedan od glavnih razloga bacanja hrane je prekomerna kupovina. Planiranje obroka za celu nedelju unapred pomaže u preciznijem određivanju količine hrane koja je potrebna. Pre kupovine napravite listu i držite se nje. Tako ćete izbeći impulzivne kupovine i smanjiti šanse da kupite više nego što vam je potrebno​.

2. Pravilno skladištite hranu

Veliki deo hrane se baca zbog nepravilnog skladištenja. Voće, povrće i druge sveže namirnice treba čuvati na način koji im produžava svežinu. Na primer, krompir, luk i paradajz se ne čuvaju u frižideru, dok se lisnato povrće može duže očuvati ako se umota u papir pre skladištenja​.

3. Koristite ostatke hrane

Ostaci hrane ne moraju nužno završiti u smeću. Napravite novi obrok od ostataka – na primer, povrće od prethodnog dana može se iskoristiti za pripremu supa, čorbi ili fritata. Internet je prepun recepata koji pokazuju kako kreativno upotrebiti ostatke​.

4. Pametno kupujte i koristite

Kupujte hranu koja je bliža datumu isteka po sniženim cenama ako je planirate odmah iskoristiti. Takođe, nemojte se slepo oslanjati na etikete “najbolje upotrebiti do” – mnoge namirnice su bezbedne za konzumaciju i nakon tog datuma, posebno suve i konzervisane proizvode. Umesto toga, oslonite se na vizuelnu i mirisnu procenu​.

5. Kompostiranje otpada

Hrana koja se ne može više iskoristiti, poput ljuski od voća ili povrća, može se kompostirati. Kompostiranje smanjuje količinu otpada koji ide na deponije i doprinosi stvaranju plodnog zemljišta koje se može koristiti u baštama ili za biljke​.

6. Dajte višak hrane

Ako imate višak hrane, razmislite o doniranju. Mnoge lokalne organizacije i banke hrane prihvataju višak hrane koji se može podeliti ljudima kojima je potrebna. Time ne samo da smanjujete otpad, već i doprinosite smanjenju gladi​.

7. Obrazujte se i obrazujte druge

Podizanje svesti o problemu bacanja hrane je ključni korak. Podelite znanje sa svojom porodicom i prijateljima, podstaknite ih da i oni smanje otpad. Takođe, edukujte se o načinima pravilnog skladištenja i kreativnog korišćenja hrane​.

Photo: Ilustracija Freepik