Kako izgleda zdrav život kada ga ne doživljavate kao teret, već kao ličnu higijenu? Maša Kuprešanin, fitnes trener i bivša učesnica rijalitija „Survivor”, otvoreno govori o balansu između ishrane, fizičke aktivnosti i discipline, ali i o zabludama s kojima se susreće u radu s ljudima. U razgovoru za BIZLife deli iskustva o tome kako energija ne dolazi iz kofeina, već iz kvalitetnih obroka, kako male promene prave veliku razliku i zašto ne veruje u radikalne rezove preko noći – već u postepene, svakodnevne navike, koje se grade strpljivo.

Koliko je, zapravo, teško voditi zdrav život u današnjem tempu i da li fitnes bez zdrave ishrane uopšte ima smisla?

Nije teško ljudima koji zdrav život ne dovode u pitanje. Naravno, činjenica je da ja i dalje nemam decu o kojoj se brinem, ali kako sam i odrasla u porodici gde se vodila ista politika, sigurna sam da ću i ja to preneti na svoju decu. Za mene je svakodnevna fizička aktivnost, pa makar i 30 minuta, kao i zdrava ishrana – lična higijena. Takođe, fitnes bez zdrave ishrane je i dalje bolji nego ne trenirati uopšte, ali je, svakako, važno imati kvalitetno gorivo za „mašinu” koju vežbamo kroz fitnes i fizičku aktivnost.

Vi ste primer osobe koja uspeva da izbalansira izgled, snagu i energiju. Šta je, po vašem mišljenju, osnova tog balansa?

Osnova tog balansa je, definitivno, disciplina. Izgled je ogledalo snage i zdravog načina života. Snaga se gradi svakodnevno, a samo disciplinom možemo konstantno napredovati. Energija, takođe, ne dolazi sama od sebe. Nju vučem iz nekoliko izvora. Prvi je rad na sebi, kroz koji imam potvrdu društva i okoline da radim nešto dobro. Nema veće i jače energije od te kada svakodnevno imamo lepe interakcije sa drugim ljudima, lepo utičemo na druge, kao i kada se okružujemo zdravim karakterima. Drugi izvor je upravo odnos prema svom telu. Zdrava ishrana je, definitivno, izvor moje energije, jer kroz prave nutrijente i raznovrsnu i izbalansiranu ishranu imam energije svaki dan da izguram sve ciljeve koje sam zacrtala. Nema tog kofeina i stimulansa koji daju energiju kao kvalitetni obroci.

Mnogi misle da, ako treniraju, mogu da jedu sve. Šta kažete na to?

Kada je čovek u treningu, svakako da može unositi mnogo više hrane u odnosu na one koji ne treniraju. Matematički gledano, kada se trošimo, mi „imamo pravo” na veći kalorijski unos, tj. manje su šanse za povećanje telesne mase. Doduše, kao što sam već rekla, kvalitetno gorivo je prioritet. Broj kalorija i količina hrane imaju veliki uticaj, ali ako ta hrana nema dovoljnu količinu minerala i vitamina, kao i potrebnu količinu makronutrijenata koji su kvalitetni izvori proteina, ugljenih hidrata i masti, vremenom će doći do problema sa radom naših organa, progresom u snazi i napretku u fizičkim aktivnostima, kao i oporavku.

Kao neko ko je zaista gladovao u „Survivoru”, kako gledate na takozvano povremeno gladovanje i autofagiju?

Iako postoji veliki broj knjiga i istraživanja u vezi sa svim vrstama gladovanja i autofagije, treba imati u vidu da se taj način manipulacije hranom pojavio pri lečenju bolesti. To dalje pojašnjava da jedna zdrava osoba nema preku potrebu za tim. Gladovanje u „Survivoru”, iako jedno veoma zanimljivo iskustvo u 21. veku, donelo mi je i poteškoće. Po izlasku, imala sam ogromnu zelju za hranom i sebi sam dopustila neko vreme da jedem dok me, što se kaže, ne mine želja. Tada sam se prebrzo i prekomerno ugojila, a moj metabolizam je bio dosta slabiji. Trebalo mi je sigurno godinu dana da se moje telo vrati u prvobitno stanje dobrog i brzog metabolizma.

Koji je prvi korak koji preporučujete nekome ko želi da napravi ozbiljnu promenu – da prvo počne da trenira, da menja ishranu ili oboje?

Prvi korak koji preporučujem jeste da nežno i malim koracima menjamo sve od tih navika. Da ne pravimo ogromne razlike, već da polako počnemo da u ishrani nezdrave namirnice menjamo zdravijim opcijama (na primer, beli šećer da zamenimo za zdravije opcije, kao što su voće i poneki veštački zaslađivač, u manjim merama, hleb za kvalitetnije izvore ugljenih hidrata, poput pirinča ili krompira, i sl.). Da počnemo redovno da treniramo, ali postepeno (na primer, ako smo potpuni početnici, da krenemo sa treninzima 15‒30 minuta lakšeg intenziteta). A da se ne lažemo, internet je prepun ideja i takvih treninga, tako da i najmanjim trudom možemo pronaći kako naš trening može da izgleda. Zapravo, zbog toga sam i napravila fitnes aplikaciju po imenu „Shape by Maša Kuprešanin”, kroz koju ljudi imaju ličnog trenera u svom telefonu.

Postoji li neka greška koju često vidite kod ljudi koji žele da „zdrav život” započnu preko noći i kako ih savetujete da takve greške izbegnu?

Najčešća greška kod ljudi koji tek započinju zdrav život jeste što misle da odmah moraju svega da se odreknu preko noći i krenu u to kao po kazni. Navike se ne stvaraju tako što uvedemo 20 noviteta u danu, već uvedemo nekoliko, 4‒6 za početak, i onda vremenom gradimo i granamo te navike. Kao što se nismo ugojili i zapustili za tri dana, tako se nećemo ni vratiti u red tako brzo. Najbitnije je imati kontinuitet, a da bismo njega stvorili, moramo navike ponavljati svakodnevno. Kada pokušamo da uvedemo previše noviteta, nećemo uspeti to da ispratimo više od nekoliko dana, te dolazi do želje da odustajanjem. Upravo je to ono što moramo izbeći.

Koliko ste lično menjali svoj pristup ishrani i treninzima kroz godine i šta je danas za vas „zdravo”?

Kao dete, kako dolazim iz takve porodice, naučena sam da pre deserta ide kompletan obrok. Da se zna šta je zdravo, a šta nije. Ali sam, naravno, puno i grešila, jer sam, kao i sva druga deca, više od svega volela slatkiše i pekaru. Vremenom, kada sam ozbiljnije krenula da se bavim sportom i upoznajem ljude koji daju primer kvalitetnih uzora, uvidela sam bitnost zdrave ishrane i njen uticaj na moj sportski performans i energiju u toku dana. Tada sam, iako dosta mlada, već počela da kuvam sama i, umesto brzih nezdravih opcija, uvek sam uz sebe imala čuvene kutijice sa pravim i konkretnim obrocima. Do dana današnjeg, a sigurna sam da se to nikada neće promeniti, ja svaki obrok pravim sama, uvek unapred znam šta imam u kuhinji i pripremljeno za taj dan. Samim tim, nikada ne dolazim u situacije da moram da posegnem za nečim što neće biti najkvalitetnije gorivo za moju „mašinu”.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Nikola Davidović/ Ratko Šundić