Ne morate da živite u šumi ili da putujete na egzotična mesta da biste se osećali bliže prirodi. Dovoljno je da u svakodnevicu unesete male promene – od toga šta jedete, do toga kako se opuštate. Evo deset jednostavnih načina da, bez obzira gde živite, obnovite vezu sa prirodom i iskoristite sve dobrobiti koje ona pruža.
1. Svakodnevna šetnja u zelenilu
Šetnja je dobra za fizičko zdravlje – a boravak u zelenom prostoru ima i pozitivan uticaj na mentalno zdravlje. Istraživanje Univerziteta u Arhusu pokazalo je da pristup zelenim površinama u detinjstvu smanjuje rizik od psihijatrijskih oboljenja kasnije u životu. Oni koji su imali najmanje pristupa parkovima i šumama imali su 55% veće šanse da razviju depresiju, anksioznost ili zavisnost.
2. Sadnja sobnih biljaka
Ako zelene površine nisu dostupne, zašto ne uneti prirodu u dom? Sobne biljke poboljšavaju raspoloženje, smanjuju stres i čak ublažavaju umor i glavobolje za 20–25%. Neke, poput spatifiluma ili bostonske paprati, pročišćavaju vazduh i smanjuju plesni, dok palme areka i bambus spadaju u najbolje prirodne filtere, pokazalo je i NASA-ino istraživanje.
3. Uzgoj začinskog bilja u kući
Mala kućna bašta sa bosiljkom, peršunom ili origanom ne donosi samo sveže začine za obroke, već i smanjuje stres i unapređuje mentalno zdravlje. Uz to, deci pruža praktičan način da nauče više o biljkama.
4. Eksperimentisanje sa biljnim receptima
Biljna ishrana nije samo dobra za zdravlje – već i za planetu. Istraživači sa Univerziteta u Lajdenu procenjuju da bi prelazak na ishranu sa manje mesa i više povrća, uz obnavljanje poljoprivrednih zemljišta, mogao da ukloni stotinu milijardi tona ugljen-dioksida iz atmosfere do kraja veka.
5. Prepoznavanje biljaka
Na šetnji, čak i kroz urbani prostor, može se otkriti mnoštvo biljnih vrsta. Aplikacije poput PlantNet, LeafSnap ili iNaturalist pomažu u identifikaciji i istovremeno doprinose naučnim istraživanjima.
6. Branje u prirodi
Branje samoniklih biljaka donosi poseban osećaj povezanosti sa prirodom i zajednicom. Važno je, naravno, dobro se informisati o tome šta je jestivo. U mnogim gradovima postoje i kursevi – od Londona do Kopenhagena – koji pomažu da se bezbedno i odgovorno uđe u ovaj svet.
7. Uzgoj sopstvenih biljaka
Ako nema mogućnosti za branje u prirodi, tu je uzgoj sopstvenog povrća. Čak i balkon ili prozor mogu biti dovoljni da se gaji nešto sveže i zdravo, na dohvat ruke.
8. Upoznavanje lokalnog cveća
Cveće može oplemeniti i prirodne i unutrašnje prostore. Kada biramo ono koje raste u našoj blizini, smanjujemo ugljenični otisak. Na primer, čak 80–90% cveća koje se prodaje u SAD, Kanadi i Evropi uvozi se iz dalekih zemalja – što znači mnogo pređenih kilometara i emisija.
9. Sadnja autohtonih vrsta
Lokalne vrste biljaka podržavaju insekte i životinje u našem regionu, uključujući pčele – ključne oprašivače. Stručnjaci preporučuju sadnju većih grupa iste vrste kako bi pčele imale maksimalnu korist. A za one koji ne vole baštovanstvo, dovoljno je i pustiti travu i poljsko cveće da rastu prirodno.
10. Zeleni proizvodi u kupatilu
Priroda može biti deo i lične nege: od gelova za tuširanje na bazi grejpa, preko kupki sa mangom i kokosovim uljem, do paste za zube sa nara i biorazgradivih bambusovih četkica.
Od šetnje u parku do biljnih recepata i prirodnih kozmetičkih proizvoda – ovo je samo 10 načina da se približimo zelenoj planeti. Svaka povezanost jača svest o tome koliko je priroda dragocena.
„Svet zavisi od biljaka,“ podseća ser Dejvid Atenborou. „Svaki naš udah i svaki zalogaj hrane potiče od biljaka.“
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Our Green Planet BBC Earth-a, u saradnji sa Moondance fondacijom, sa ciljem podizanja svesti o lepoti i krhkosti zelenih ekosistema naše planete.
Foto: Freepik
