Održivo avionsko gorivo dobijeno iz otpada moglo bi godišnje da proizvede čak 62,5 milijardi litara kerozina i da smanji emisije ugljen-dioksida za 80 do 90 odsto.

Naučnici su pronašli način da svakodnevni otpad pretvore u avionsko gorivo koje proizvodi i do 90 odsto manje ugljenika u poređenju sa klasičnim gorivom. Ovo otkriće moglo bi značajno da promeni činjenicu da vazdušni saobraćaj trenutno učestvuje sa oko 2–3 odsto u ukupnim globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte.

Istraživanje objavljeno u časopisu Science Direct pokazuje da bi otpad koji danas završava na deponijama mogao da obezbedi čak 62,5 milijardi litara avionskog goriva godišnje. Ovakvo gorivo bi pokrilo značajan deo potreba avio-industrije, a istovremeno bi sprečilo razlaganje organskog otpada na deponijama, gde se oslobađa metan, gas sa snažnim efektom zagrevanja.

Avio-industrija se suočava sa velikim izazovom kada je reč o smanjenju ugljeničnog otiska. Za razliku od automobila ili kamiona, koji mogu da pređu na električni pogon, avioni zahtevaju gorivo izuzetno visoke energetske gustine, a istovremeno male mase. Upravo zbog toga, avio-saobraćaj spada među sektore koje je najteže „ozeleniti“.

Postojeća alternativna rešenja, poznata kao održiva avionska goriva, imaju i svoje mane. Proizvodnja goriva iz useva može da ugrozi prirodna staništa ili da oduzme zemljište namenjeno proizvodnji hrane, stvarajući nove ekološke probleme.

Tu na scenu stupa održivo avionsko gorivo iz otpada. Majkl Mekelroj, profesor studija zaštite životne sredine na Univerzitetu Harvard, ističe da organski otpad predstavlja zapostavljenu, ali veoma vrednu priliku. Gradovi već imaju razvijen sistem prikupljanja otpada, a količine su stabilne tokom cele godine, što čini komunalni otpad atraktivnom sirovinom za proizvodnju goriva.

Do sada niko nije sagledao potencijal goriva iz otpada na globalnom nivou, koristeći stvarne podatke iz postojećih proizvodnih postrojenja. Međunarodni tim istraživača iz Sjedinjenih Američkih Država i Kine izračunao je da bi uključivanje ovakvog goriva moglo da smanji emisije avio-industrije za oko 16 odsto, što znači da bi emisije jednog od šest letova mogle biti eliminisane.

Proces, međutim, nije jednostavan. Otpad sadrži sve, od ostataka hrane i papira do baštenskog otpada, što zahteva više koraka obrade i više energije kako bi se pretvorio u upotrebljivo gorivo.

Najveća prepreka javlja se već na samom početku procesa. Ming Džao, profesor ekološkog inženjerstva na Univerzitetu Tsinghua u Pekingu, objašnjava da je ključni izazov tehnologija gasifikacije, kojom se čvrsti otpad pretvara u gasovitu smešu pogodnu za dalje rafinisanje. Pouzdanost i efikasnost ovog procesa presudni su za uspeh celog sistema.

Naučnici, ipak, napreduju u rešavanju ovih problema. Poseban tim sa Univerziteta Ilinois fokusirao se na otpad od hrane, koji čini najveći deo kućnog otpada. Oni su razvili bržu metodu poznatu kao hidrotermalna likvefakcija, kojom se ostaci hrane pretvaraju u gustu, energetski bogatu tečnost.

Problem sa ovim „bio-sirovim uljem“ jeste njegova neujednačena hemijska struktura. Avionski motori zahtevaju gorivo preciznih i ujednačenih karakteristika, zbog bezbednosti i performansi. Istraživači su testirali desetine katalizatora i otkrili da kombinacija kobalta i molibdena omogućava efikasnu preradu u jednom koraku.

Dobijeno gorivo ispunjava sve industrijske standarde i može se koristiti direktno u avionima, bez mešanja sa klasičnim gorivom. Ovo je prvi put da je takav rezultat postignut korišćenjem otpada od hrane kao sirovine. Isto gorivo može se preraditi i u benzin ili dizel za drumski saobraćaj.

Ipak, istraživači upozoravaju da ni otpad od hrane, niti komunalni otpad sami po sebi ne mogu u potpunosti da zamene konvencionalno avionsko gorivo. To samo potvrđuje kolike su potrebe avio-industrije i koliko će različitih rešenja biti neophodno za potpunu dekarbonizaciju.

Prednosti ovog pristupa nisu samo u smanjenju emisija. Pretvaranje otpada u gorivo rešava dva problema istovremeno, smanjuje količinu otpada na deponijama i stvara vredan resurs. Gradovi već izdvajaju velika sredstva za upravljanje otpadom, pa bi ova tehnologija mogla da pomogne u smanjenju tih troškova.

Osim toga, ne ugrožava proizvodnju hrane i ne zahteva dodatno zemljište, dok infrastruktura za prikupljanje otpada već postoji širom sveta. To bi moglo da olakša širu primenu ove tehnologije u poređenju sa drugim alternativnim gorivima. Ipak, izgradnja postrojenja i rafinerija zahteva velika ulaganja, a tehnologija mora da se dokaže u komercijalnim razmerama. Gorivo iz otpada mora biti i cenovno konkurentno klasičnom kerozinu, prenosi Happy Eco News.

Avio-kompanije su se obavezale da do 2050. godine dostignu neto nultu emisiju, ali su im potrebne održive alternative kako bi to ostvarile. Goriva dobijena iz otpada mogla bi da igraju ključnu ulogu, uz odgovarajuću regulatornu i finansijsku podršku.

Ovo istraživanje pokazuje da materijali koji su se do sada smatrali bezvrednim mogu postati važan energetski resurs. Kako tehnologije budu napredovale, avionsko gorivo iz otpada moglo bi da postane realna i održiva opcija, na korist i klimatskih ciljeva i boljeg upravljanja otpadom.

Foto: Unsplash/Amirhossein Hasani