U brazilskoj favelI Vila Nova Esperança, gde su siromaštvo i kriminal svakodnevna stvarnost, stanovnici su izabrali drugačiji put. Umesto da prihvate ulogu pasivnih žrtava urbanog haosa, oni su nelegalno naselje pretvorili u zelenu oazu, boreći se istovremeno za pravo na ostanak i dostojanstven život.
Zelena revolucija iza betonskih zidova
Favele u Brazilu često su sinonim za siromaštvo, nasilje i nesigurnost. Medijski naslovi najčešće ih predstavljaju kao zone pod kontrolom narko-kartela ili milicija, gde policija retko zalazi, a stanovnici žive u stalnom strahu. Ipak, iza te slike kriju se i drugačije priče – one o zajednicama koje pokušavaju da promene sopstvenu sudbinu.
Jedan od najupadljivijih primera dolazi iz favele Vila Nova Esperança, na obodu São Paula. Kada su 2006. gradske vlasti pokušale da isele oko 600 porodica, pravdajući odluku navodnom degradacijom zaštićenog područja, stanovnici su odlučili da se bore. Umesto da napuste svoje domove, oni su preuzeli inicijativu – očistili zagađenu zemlju, zasadili vrtove i od neuređenog terena napravili zajedničku zelenu površinu.
Taj potez nije bio samo čin prkosa, već i dokaz da siromašne zajednice mogu da budu čuvari prirode. Urbano baštovanstvo donelo je višestruke koristi: poboljšalo je ishranu lokalnih porodica, smanjilo klimatske rizike poput klizišta, ali i pokazalo sudu da prostor nije samo „bespravna gradnja“, već mesto koje ima društvenu i ekološku vrednost, objavio je BBC.
Između kriminala i nade
Ne treba, međutim, romantizovati život u faveli. Vila Nova Esperança, poput većine brazilskih slamova, i dalje je suočena s visokom stopom kriminala. Ulične bande i sitni prestupi deo su svakodnevice, a stalna policijska prisutnost često je povod za sukobe umesto garancija sigurnosti. Strah od iseljenja i dalje postoji, jer pravni status zemljišta ostaje sporan, a politički pritisci ne prestaju.
Uprkos tome, zajednica pokazuje izuzetnu otpornost. „Strah i nesigurnost su konstanta, ali živimo u prostoru o kojem brinemo i koji čuvamo“, kaže Batista Santos, zamenik predsednika lokalne asocijacije. Taj kontrast – između nesigurnosti i zelene obnove – najbolje oslikava paradoks favelâ: mesta u kojima kriminal i socijalna marginalizacija koegzistiraju sa solidarnošću, kreativnošću i inovacijama.
Danas Vila Nova Esperança ima vrtove koji služe i kao učionice. Lokalna deca uče kako da sade, neguju biljke i razumeju prirodu. Odrasli koriste plodove za sopstvenu ishranu, ali i za malu razmenu u okviru zajednice. Projekat je prerastao u centar edukacije i inspiraciju za druge favele u Brazilu.
