U protekloj godini, mnoge kompanije su odustale ili propustile ciljeve smanjenja emisija ili smanjenja veza sa sektorima koji zagađuju. Bivši izvršni direktor BP-a, lord John Browne, upozorio je investitore da povlačenje iz klimatskih akcija stvara dugoročan rizik za sve, dok se efekti klimatske krize pojačavaju. „Ako želimo da nešto služi duže, moramo stalno brinuti o tome,“ rekao je Browne. „Loše smo uskladili korporativne akcije sa interesima društva i planete.“, piše Financial Times.
Ove godine, lideri velikih korporacija kao što su Unilever, Bank of America i Shell, priznali su da ne mogu ispuniti ciljeve smanjenja emisije gasova staklene bašte koje su postavili pre nekoliko godina. Mnogi su kao razlog naveli političke i regulatorne prepreke van njihove kontrole, kao što su nedostatak standarda i jasne regulative, nedovoljna podrška vlade i kašnjenja u uvođenju novih tehnologija.
Neuspeh u postizanju ciljeva je zabrinjavajući jer su ambicije već bile niske. Na primer, cilj 51 velike kompanije bio je smanjenje emisija za samo 30% do 2030. godine, dok Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) zahteva smanjenje od 43% kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na 1,5°C, prema Pariškom sporazumu iz 2015. godine.
Tehnologija se često navodi kao prepreka akciji. Barend van Bergen iz Rochea kaže da je grejanje zgrada i napajanje proizvodnih procesa na čist način izazov. Geopolitički i trgovinski faktori, kao što je porast izvoza električnih vozila iz Kine, takođe igraju ulogu. Volkswagen, na primer, više ne pominje svoj prethodni cilj smanjenja emisija CO₂ za 30% do 2025. godine, već ima novi cilj za 2030. godinu.
Neki sektori odustaju od klimatskih ciljeva zbog neizvesnosti u regulaciji i političkog pritiska. Bank of America je ublažila svoje klimatske politike nakon pritiska političara koji smatraju da je smanjenje ulaganja u fosilna goriva „previše probuđeno.“ Takođe, BP i Shell su odustali od svojih ciljeva zbog neizvesnosti u energetskoj tranziciji.
Iako mnoge kompanije povlače svoje zelene ciljeve, druge nastavljaju sa naporima ka neto nultim emisijama. Podaci iz Energy & Climate Intelligence Unit-a pokazuju da su više od dve trećine godišnjih prihoda najvećih svetskih kompanija sada usklađene sa ciljevima neto nulte emisije, što predstavlja povećanje od 45% u dve godine. Međutim, veliki investitori sve više traže dokaze akcije, a ne samo ambicije, dok se suočavaju sa izazovima u merenju napretka i nestabilnim regulatornim okruženjem.
Chris Hohn, milijarder investitor, kaže da su neuspesi politike često krivi za neuspeh kompanija da smanje emisije gasova staklene bašte. „Svi možemo pričati i reći da smo zeleni. Ali kada kompanije treba da naprave investicije, ne mogu ih opravdati bez regulacije i oporezivanja,“ rekao je Hohn. Nedosledni načini merenja napretka ostaju izvor frustracije za investitore, što dodatno komplikuje napore za postizanje klimatskih ciljeva.
Na kraju, čak i uz povlačenje nekih kompanija, druge nastavljaju sa naporima ka postizanju svojih zelenih ciljeva, uprkos izazovima i preprekama na putu.
Foto: Ilustracija Canva
