Regulatori EU su pokrenuli istragu nad 20 aviokompanija zbog njihovih potencijalno “obmanjujućih praksi greenwashing-a“, uključujući tvrdnje o koristima kompenzacije emisija iz letenja. Evropska komisija je saopštila da je pisala aviokompanijama i nacionalnim organima za zaštitu potrošača “identifikujući nekoliko vrsta potencijalno obmanjujućih ekoloških tvrdnji“. Aviokompanije nisu imenovane, ali su uključeni nacionalni regulatori iz Belgije, Holandije, Norveške i Španije, navodi Financial Times.
Zabrinutosti regulatora se fokusiraju na tvrdnje da se emisije ugljenika iz letenja mogu kompenzovati ili kroz investicije u ekološke projekte ili korišćenjem održivijih vrsta goriva za mlazne motore, koje i dalje emituju ugljenik kada se sagore, ali su manje zagađujuće od trenutno korišćenog kerozina.
“Aviokompanije još uvek nisu razjasnile da li takve tvrdnje mogu biti potkrepljene čvrstim naučnim dokazima”, rekla je komisija. Industrijsko telo “Airlines for Europe” reklo je da njegovi članovi “prepoznaju važnost jasnih, transparentnih informacija o održivosti, kao i napore ka postizanju nulte neto emisije ugljenika”. Izrazili su “posebnu zabrinutost” u vezi sa pitanjima o održivim gorivima za avione, za koje su rekli da su “podržana i odobrena” od strane EU. “Nauka podržava da je ovo održivija alternativa redovnom gorivu za mlazne motore”, dodali su.
Aviokompanije se suočavaju sa rastućim regulatornim nadzorom u vezi sa njihovim uticajem na životnu sredinu i EU je započela šire suzbijanje greenwashing tvrdnji u korporativnom marketingu. Prošlog meseca, holandski sud je presudio da je nacionalna aviokompanija KLM nezakonito postupila kada je tvrdila da klijenti mogu “leteti održivo”, dok je britanska agencija za nadzor oglašavanja u decembru zabranila oglase triju aviokompanija.
Letenje čini oko 4 posto emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU i, uprkos industrijskom obećanju da će dostići neto nultu emisiju ugljenika do 2050. godine, smatra se jednim od najtežih sektora za dekarbonizaciju zbog nedostatka alternativa za gorivo za mlazne motore. Neke aviokompanije su uspostavile programe koji omogućavaju putnicima da doprinesu programima kompenzacije ugljenika ili višim troškovima održivih goriva za avione.
Ali komisija je navela da je pronašla nekoliko potencijalno obmanjujućih tvrdnji, uključujući “stvaranje netačnog utiska da plaćanje dodatne naknade za finansiranje klimatskih projekata sa manjim uticajem na životnu sredinu ili podršku korišćenju alternativnih goriva za avione može smanjiti ili u potpunosti kompenzovati CO₂ emisije iz letenja”. Takođe je primetila da su aviokompanije iznosile tvrdnje o planovima da dostignu neto nulte emisije “bez jasnih i proverljivih obaveza, ciljeva i nezavisnog sistema za nadzor”.
Nacionalne vlasti imaju moć da sankcionišu kompanije kao poslednje sredstvo. Inicijativa za naučno zasnovane ciljeve, dobrovoljno telo za postavljanje standarda koje ocenjuje kvalitet ciljeva neto nulte emisije postavljenih od strane industrija uključujući avijaciju, podeljena je oko koristi korišćenja kredita za ugljenik za dostizanje neto nultih emisija. Prema njenim postojećim pravilima, nijedna veća evropska aviokompanija nije podnela klimatski cilj dovoljno ambiciozan da pomogne ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepen Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, prema bazi podataka grupe.
EasyJet, Gol, Iberia, Lufthansa i Wizz Air su svi uklonjeni iz SBTi procesa validacije za njihove klimatske planove nakon što nisu podneli dovoljno ambiciozne ciljeve.
Foto: Ilustracija Canva
