Od malih nogu, jedanaestogodišnja Markela iz Nea Makrija u Grčkoj bavi se pčelarstvom. Svake nedelje ili tako nešto, prati svog dedu, Markosa Sakarikosa, u obilazak porodičnih košnica – traži matičnu pčelu, proverava da li pčele imaju dovoljno hrane i leči ih ako pokažu simptome bolesti. Ona predstavlja petu generaciju pčelara u svojoj porodici, a tradicija je započela sa njenim čukundedom pre više od jednog veka. Međutim, klimatska kriza znači da Markela možda neće moći da nastavi porodičnu tradiciju, piše portal UNICEF-a.

Kada su njegovi sopstveni preci bili pčelari, Markos kaže: “Med koji su proizvodili bio je toliki da ne mogu ni da opišem.” Ali klima se promenila – a sa njom i zdravlje pčela i količina meda. “Pčele su desetkovane,” kaže Markos.

Šumski požari su spalili vegetaciju od koje zavise pčele, kao i ostatak ekosistema. Gde nije bilo požara, bilo je suša. “Ceo kraj se osušio, i nema cveća,” kaže Markos. “Ako [pčele] ne nađu cveće, ako nema faze cvetanja, nema ni polena ni meda.”

Pčele su više od proizvođača meda. One su ključne za ekosisteme i neki od prvih pokazatelja stanja životne sredine. U Grčkoj, one su znak za uzbunu zbog razarajućih vrućinskih talasa, suša i šumskih požara. Loše zdravlje pčela brine Markelu i njenu porodicu. Ali ona ne mora da vidi kako se populacija pčela smanjuje da bi shvatila koliko klimatska kriza utiče na njen kraj. “Gotovo svakog dana vidim na vestima kako deca moraju da napuste svoje domove zbog šumskih požara, i kako ljudi umiru u tim požarima,” kaže ona. “Plašim se.”

Bez koordinisanih, konkretnih akcija za smanjenje emisije CO2, šumski požari, vrućinski talasi i suše koje Grčka trenutno doživljava postajaće sve gori. Isto važi i za zdravlje i dobrobit pčela – i dece poput Markele. Fina čestica materije (PM2.5) iz dima šumskih požara je do 10 puta štetnija za respiratorno zdravlje dece nego PM2.5 iz drugih izvora, posebno za decu od rođenja do pete godine. A njen uticaj je još gori kada je napolju vruće: Ne samo da je verovatnije da će deca razviti astmu kada su izložena ekstremnoj vrućini, već je i verovatnije da će imati napade astme kada su izložena dimu od šumskih požara.

Vlade takođe moraju da uvedu sveobuhvatne pristupe kako bi ublažile ovu štetu, uključujući postavljanje snažnog odgovora primarne zdravstvene zaštite u središte svih napora u vezi sa pripremom, ublažavanjem, reagovanjem i oporavkom od klimatskih promena. Ali najvažnija stvar, kažu Markela i Markos, jeste smanjiti emisije kako bi se na prvom mestu ograničilo globalno zagrevanje. “Ako pčele izumru, to će biti kraj sveta,” kaže Markos. “Ovo nije moje mišljenje – već mišljenje stručnjaka.”

Photo: PR UNICEF/UNI612832/Pantelia