Iako su klimatske promene globalni problem koji pogađa sve uzraste, jedno pitanje se sve češće postavlja: da li su mladi, zapravo, svesniji ekoloških problema nego starije generacije? Sve više dokaza ukazuje upravo na to – da pripadnici generacije Z, oni mlađi od 30 godina, ne samo da više razmišljaju o prirodi i životnoj sredini već se i konkretnije angažuju i oštrije suprotstavljaju štetnim praksama koje im, kako sami kažu, uništavaju budućnost.
Podaci govore mnogo. Globalna anketa Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), sprovedena u 50 zemalja na više od milion ispitanika, pokazala je da čak 69 odsto mladih od 14 do 18 godina smatra klimatske promene hitnim globalnim problemom. Za poređenje, istu izjavu je podržalo samo 58 odsto starijih od 60 godina. Slično istraživanje Pew Research Centera pokazalo je da u Sjedinjenim Američkim Državama više od 70 odsto mladih između 18 i 34 godine izražava ozbiljnu zabrinutost zbog globalnog zagrevanja, dok je taj procenat kod onih iznad 55 godina oko 56 odsto.
Ali razlika nije samo u stavovima – razlika se vidi i u emocijama. Istraživanje sprovedeno u 10 zemalja sveta na uzorku od 10.000 mladih između 16 i 25 godina pokazalo je da više od polovine njih oseća tugu, anksioznost i bes zbog klimatskih promena. Čak 45 odsto navodi da im ova osećanja utiču na svakodnevni život. Dok starije generacije često pristupaju temi klime sa dozom pragmatizma, generacija Z doživljava ekološke probleme kao ličnu krizu. Istraživanje je, recimo, pokazalo da je 69 odsto mladih iz generacije Z poslednji put osetilo anksioznost videvši na društvenim mrežama objavu o klimatskim promenama, dok je kod generacije njihovih roditelja – tzv. bebi-bumera – to bio slučaj kod svega 41 odsto.
Uprkos toj izraženoj zabrinutosti, zanimljivo je da stariji i dalje češće recikliraju. U Ujedinjenom Kraljevstvu samo 19 odsto pripadnika generacije Z redovno reciklira papir i karton, dok to isto čini 54 odsto bebi-bumera. Ipak, mladi su mnogo osetljiviji na ekološku neodgovornost drugih – više ih je spremno da opomene nekog ko baca plastične flaše u običan kontejner, a 77 odsto njih izjavilo je da se lično trudi da vodi održiv način života. Razlike se još jače vide u kupovnim navikama: čak tri od četiri mlade osobe radije biraju održive proizvode, čak i po većoj ceni, i redovno proveravaju da li je brend „zelen” pre nego što se odluče na kupovinu. Kultura kupovine iz druge ruke, izbegavanje jednokratne plastike, prelazak na biljne alternative – sve to su trendovi koje generacija Z masovno prihvata i time vrši pritisak na tržište.
Osim u svakodnevnim navikama, generacija Z se razlikuje i po političkom angažmanu. Oni ne samo da su prisutni na protestima već su često i njihovi organizatori. Od Grete Tunberg i pokreta „Fridays for Future”, preko „Sunrise Movementa” u SAD, do mreža mladih delegata na klimatskim samitima UN – mladi glasno zahtevaju promene. Podaci Pew Research Centera pokazuju da je 32 odsto ispitanika iz generacije Z u SAD u poslednju godinu dana učestvovalo u nekoj klimatskoj akciji – od potpisivanja peticija, preko uličnih protesta, do donacija za ekološke inicijative. Kod starijih generacija, taj procenat ne prelazi 21 odsto.
Mlade generacije, više nego bilo koja generacija pre njih, izražavaju otvoren otpor prema projektima koji zagađuju životnu sredinu. Više od 57 odsto ispitanika iz generacije Z podržava zabranu prodaje novih automobila na benzin do 2035. godine, dok se većina starijih protivi toj ideji. Čak 43 odsto njih podržava postepeno potpuno napuštanje fosilnih goriva, naspram svega 25 odsto onih iznad 60 godina. Ovi brojevi jasno pokazuju spremnost da se menja sistem – i da se to radi odmah.
Zanimljivo je da, uprkos manjoj izlaznosti na izborima, mladi svoju političku snagu izražavaju kroz društvene mreže, direktnu akciju i ekonomski pritisak. Oni su ti koji bojkotuju brendove, pokreću viralne kampanje, snimaju Tiktok klipove o „zero waste” životu, organizuju proteste i grade nove modele zajednice. Bank of America ih je, ne bez razloga, nazvala „najdisruptivnijom generacijom u istoriji”, jer imaju moć da trajno promene način na koji tržište i politika funkcionišu.
U konačnici, ova generacijska razlika u svesti o ekologiji ne bi trebalo da bude povod za sukob, već za dijalog. Mladi donose energiju, upornost i osećaj hitnosti – ali starije generacije i dalje imaju institucije, iskustvo i političku moć. Ukoliko žele da ostave nešto više od „karbonskog otiska” – sada je pravi trenutak da ih podrže.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
