Naučnici su razvili „superhranu“ za pčele koja bi mogla da ih zaštiti od pretnji klimatskih promena i gubitka staništa.

Pčelinje kolonije koje su tokom testiranja dobijale ovaj dodatak imale su i do 15 puta više mladih pčela koje su doživele zrelost. Medonosne pčele predstavljaju ključni deo proizvodnje hrane i doprinose oprašivanju 70% najvažnijih useva na svetu.

„Ovo tehnološko otkriće obezbeđuje sve hranljive materije koje su pčelama potrebne za preživljavanje, što znači da možemo da ih hranimo čak i kada nema dovoljno polena“, rekla je za BBC News profesorka Džeraldin Rajt sa Univerziteta u Oksfordu.

„Zaista je reč o ogromnom dostignuću“, dodala je ona.

Medonosne pčele širom sveta suočavaju se sa ozbiljnim padom brojnosti zbog nedostatka hranljivih materija, virusnih bolesti, klimatskih promena i drugih faktora. U Sjedinjenim Državama, godišnji gubici kolonija u poslednjoj deceniji kretali su se između 40–50% i očekuje se da će se taj trend nastaviti rasti.

Pčelari u Velikoj Britaniji takođe se suočavaju sa ozbiljnim izazovima.

Nik Mensikov, predsednik Udruženja pčelara Kardifa, Vejla i Dolina, rekao je za BBC News da je prošle zime izgubio 75% svojih kolonija i da je slična situacija primećena širom Južnog Velsa.

„Iako su košnice bile pune hrane, pčele su jednostavno nestajale. Većina njih je preživela januar i februar, a onda su samo iščezle“, rekao je on.

Medonosne pčele se hrane polenom i nektarom iz cveća, koji sadrže hranljive materije, uključujući lipide poznate kao steroli, neophodne za njihov razvoj.

One u košnicama proizvode med, koji im služi kao izvor hrane tokom zime, kada cveće prestane da proizvodi polen.

Kada pčelari vade med radi prodaje ili, sve češće, kada nema dovoljno polena u prirodi, pčelama se daje dodatna hrana.

Međutim, ta hrana se sastoji od proteinskog brašna, šećera i vode, i uvek je nedostajala hranljivih materija koje su pčelama potrebne. To je slično kao kada bi ljudi imali ishranu bez ugljenih hidrata, amino kiselina ili drugih vitalnih hranljivih materija.

Sterole je oduvek bilo veoma teško proizvesti, ali profesorka Rajt predvodi grupu naučnika već 15 godina kako bi identifikovali tačno koje sterole pčelama trebaju i kako da ih sintetišu.

Kako se pravi ova “superhrana”?

U laboratoriji u Oksfordu, doktorantkinja Dženifer Čenels pokazala je male providne kutije sa pčelama u inkubatoru, koje hrani različitim vrstama hrane koje sama pravi.

Za pripremu osnovnih sastojaka koristi kuhinjsku opremu kakvu bi svako mogao pronaći kod kuće i oblikuje sjajne, bele tube hrane.

„Sastojke ubacujemo u nešto poput testa za kolačiće, sa različitim proteinima, mastima, količinama ugljenih hidrata i mikronutrijenata koji su pčelama potrebni. Cilj je da otkrijemo šta im se najviše dopada i šta je najbolje za njih“, objašnjava ona.

Tube zatim stavlja u kutije, a pčele grickaju smešu.

U istoj laboratoriji, koristeći gensko uređivanje, tim profesorke Rajt uspešno je stvorio kvasac koji može da proizvodi šest sterola potrebnih pčelama.

„To je ogroman proboj. Kada je moja studentkinja uspela da izmeni kvasac tako da stvara sterole, poslala mi je sliku hromatograma koji je bio rezultat tog rada,“ kaže ona, misleći na dijagram strukture supstance.

„Još uvek ga držim na zidu svoje kancelarije,“ objašnjava profesorka.

Foto: Unsplash/Freepik