Nekada sinonim za ekološku katastrofu zbog teške industrije i rudarstva, grad Biterfeld-Volfen je predodređen da postane ključno mesto za ambicioznu zelenu tranziciju Nemačke, prenosi Barron’s. Ovde je postavljena prva velika litijumska rafinerija u Nemačkoj, s ciljem da igra ključnu ulogu u evropskom planu za rudarenje i preradu sopstvenih zaliha sirovina potrebnih za napajanje flote vozila nove generacije. Beli prah koji će fabrika početi da proizvodi od maja ključni je sastojak u baterijama za električne automobile i deo plana Evropske unije za smanjenje svoje zavisnosti od stranih uvoza.
Povećanje potražnje za baterijama bilo je “predvidljivo”, rekao je izvršni direktor AMG-a Stefan Šerer, i njegova kompanija je “uspešno iskoristila taj trend”. Biterfeld-Volfen u istočnoj Nemačkoj izabran je za smeštaj nove fabrike zbog “blizine klijenata”, rekao je Šerer. Postavljanje fabrike bliže proizvođačima baterija moglo bi da ublaži rizike snabdevanja za Evropu, čija zavisnost o uvozu počinje da se posmatra kao rizik usled rastućih geopolitičkih tenzija, najviše s Kinom koja iako nije najveći proizvođač sirovog litijuma, poseduje većinu svetskih kapaciteta za preradu, kao i veliki deo proizvodnje baterija.
Izloženost potencijalno nepouzdanim dobavljačima – i želja da se ima veći udeo u industriji – stoji iza planova Evropske unije otkrivenih prošle godine za povećanje domaćeg rudarenja i prerade litijuma i 33 druge “kritične” materije.
“Već smo u razgovorima s političarima o finansijskim resursima za buduće proširenje”, rekao je Šerer, čija fabrika je u centru novog mrežnog sistema. Prvi modul u AMG-ovoj fabrici moći će godišnje da proizvede 20.000 tona litijum-hidroksida – dovoljno za oko pola miliona baterija za automobile, zavisno o veličini, rekao je Šerer. Nove jedinice mogu se dodati tokom vremena kako bi se proizvodnja povećala pet puta na 100.000 tona, dovoljno da pokrije “do 20 posto” potražnje u Evropi.
Plan EU-a za obezbeđivanje snabdevanja ima za cilj to da se do 2030. godine 40 posto obrade za određene kritične materije vrši unutar granica Unije. Za nemačku industriju – a posebno proizvođače automobila – približavanje proizvodnje litijuma domaćem tržištu “povećava njihovu otpornost u slučaju neizvesnosti u međunarodnom lancu snabdevanja”, rekao je Johan Gimbert, analitičar za e-mobilnost.
“Umesto da ove kontejnere moramo mukotrpno slati nazad u Aziju preko Hamburga, možemo ih dovesti nekoliko stotina kilometara ovde do Biterfelda ili idealno vozom i praktično ih razmeniti u roku od nekoliko dana”, rekao je Šerer. Iako će AMG-ov projekat prvobitno biti snabdeven litijumom iz kompanijinog rudnika u Brazilu, sirovi proizvod bi na kraju mogao da dolazi iz okruženja. Blizu nemačke granice s Francuskom, australijska grupa Vulcan Energy započela je pilot projekat krajem prošle godine za filtriranje litijuma iz podzemnih voda. Bliže Biterfeldu-Volfenu, Zinvald, mali grad u blizini češke granice, podržan od strane AMG-a, tradicionalno se bavi rudarenjem litijumskih ruda.
Nabavka većih količina litijuma lokalno će biti veći izazov imajući u vidu cilju EU-a za ekstrakciju samo 10% ove rude. Ali projekti poput onog u Zinvaldu i dalje bi mogli biti “ključni zupčanik”, rekao je izvršni direktor Zinvald Lithiuma Anton du Plessis AFP-u. Da bi učvrstila zelene industrije u EU, “potrebno je da osigura celokupan lanac snabdevanja”, uključujući ekstrakciju, rekao je du Plessis, koji se nada da će videti rudnik Zinvald u punom pogonu do kraja decenije. Da li će svi ti projekti biti realizovani ostaje neizvesno, rekao je Baer, a vreme potrebno za pokretanje novih proizvodnih mesta – negde između pet i 10 godina – znače da će cilj EU-a do 2030. godine “biti teško dostići”.
