Hitne aktivnosti poput ponovnog naseljavanja, potiču iz činjenice da ove „žive fosile“ ka izumiranju gura gubitak staništa, blokiranje migracionih ruta i ilegalna trgovina kavijarom. Uprkos strogoj zabrani ribolova, uporan krivolov i potražnja na crnom tržištu i dalje ugrožavaju njihov opstanak.
Jesetre su pokazatelji čistih, slobodno tekućih reka, koje su ključne za pijaću vodu, ribarstvo, zaštitu od poplava i rekreaciju. „Njihovo preživljavanje odražava opšte stanje Dunava, druge najduže reke u Evropi“, izjavio je Andreas Bekman, direktor WWF-a za Centralnu i Istočnu Evropu, tokom ceremonije presecanja vrpce. „Štiteći jesetre, takođe štitimo ekosisteme koji podržavaju biodiverzitet, izvore prihoda i otpornost zajednica duž celog toka reke.“
Iako MS Negrelli ostaje usidren u Beču, putovanje jesetri ide mnogo dalje. Tri vrste koje se uzgajaju u Beču otplivaće do Crnog mora i provešće nekoliko godina u slanoj vodi pre nego što se vrate u Dunav. Pošto Gvozdena vrata – popularan naziv za Đerdapsku klisuru koja je jednim svojim delom i u Rumuniji i dalje za njih predstavljaju nepremostivu prepreku, one će u vodu biti puštene nizvodno.
„Neverovatno smo ponosni što smo deo ovog poduhvata“, rekla je Beate Štribel, vođa WWF inicijative za jesetre. „Ali puštanje ribe je samo deo priče. U donjem toku Dunava, tesno sarađujemo sa ribarima, lokalnim zajednicama i inspekcijama za ribarstvo kako bismo obezbedili najsigurniji mogući početak za ove male jesetre. Rizici su ogromni — od zapetljavanja u mreže do prirodnih predatora — ali neke će uspeti. A te retke jedinke mogu pomoći u povratku ove drevne vrste sa ivice opstanka.“
Brod je u poslednjih nekoliko meseci preuređen da sadrži 35 rezervoara za uzgoj četiri različite vrste dunavskih jesetri. Već početkom leta, posetioci će moći da dožive projekat iz prve ruke kroz organizovane ture po brodu MS Negrelli.
Otvaranje centra deo je inicijative LIFE-Boat4Sturgeon, finansirane od strane EU, a koordinira je Univerzitet BOKU. WWF je deo međunarodnog partnerstva uz Savezno ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo, klimu i zaštitu životne sredine, regione i upravljanje vodama, Grad Beč, organizaciju Revivo iz Slovenije, MATE iz Mađarske, i Austrijsku upravu za plovne puteve, koja je obezbedila bivši brod za transport kamena MS Negrelli.
Ključne činjenice o jesetrama
● Jesetre potiču još iz doba dinosaurusa. Preživele su masovno izumiranje koje je zbrisalo dinosaure pre 66 miliona godina. Njihovo praistorijsko poreklo se gotovo nije promenilo od perioda Jure, zbog čega se nazivaju „živim fosilima.“
● Neke vrste jesetre mogu da narastu preko 6 metara i teže više od 1.000 kg — čime postaju neke od najvećih slatkovodnih riba na svetu.
● Jesetre mogu da žive do 200 godina, ali neke vrste dostižu polnu zrelost tek nakon 10–20 godina i ne mreste se svake godine. To čini oporavak populacije bolno sporim.
● Ikra jesetre, poznata kao kavijar, bila je toliko dragocena da je dovela do prekomernog ribolova i krivolova, učinivši da ova vrste dođe do ivice izumiranja.
● WWF i partneri su pomogli da se zatraže i sprovode zabrane komercijalnog lova na divlje jesetre u zemljama Dunava, pa i Srbiji — ali ilegalna trgovina i dalje preti njihovom opstanaku.
● Pošto zahtevaju čiste i dobro funkcionalne rečne sisteme povezane sa morskim vodama, jesetre se smatraju “kišobran (kroovnim) vrstama” — njihova zaštita pomaže obnavljanju celokupnih slatkovodnih ekosistema.
● Četiri vrste jesetre koje se gaje na LIFE-Boatu su čiste slatkovodne vrste, sterleta, koja će uglavnom biti puštena u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj i Sloveniji i tri anadromne vrste, beluga, ruska jesetra i zvezdasta jesetra.
● Anadromne jesetre migriraju stotinama do hiljadama kilometara između reka i mora. Brane i fragmentacija reka su učinili ovo putovanje gotovo nemogućim u mnogim regionima.
Foto: WWF
