Toplija voda možda zvuči kao idealna sredina kad ste na moru, ali nedavni toplotni talas u Sredozemnom moru bio je toliko intenzivan da naučnici strahuju od potencijalno razarajućih posledica po morski život. Temperatura površine mora redovno je prelazila 30°C kod obale Majorke i drugih mesta krajem juna i početkom jula, što je za šest do sedam stepeni više od uobičajenog.

To je verovatno toplije nego u vašem lokalnom bazenu. Ovo je bio najekstremniji zabeleženi talas toplote u zapadnom delu Sredozemnog mora za ovo doba godine, koji je uticao na velike oblasti mora tokom nekoliko nedelja. Toplota polako jenjava, ali neke vrste teško podnose ovako dugotrajnu i intenzivnu toplotu, što može da ima posledice i po riblje stokove.

Da biste stekli predstavu o ovim temperaturama, većina bazena u rekreativnim centrima greje se na oko 28°C. Takmičarski bazeni su nešto hladniji, između 25 i 28°C, prema podacima organizacije World Aquatics. Dečiji bazeni su malo topliji, sa preporučenom temperaturom od 29 do 31°C, a za bebe između 30 i 32°C, prema Udruženju učitelja plivanja (Swimming Teachers’ Association).

Prijatne temperature mogu da nose i skrivene pretnje. Štetne bakterije i alge često se lakše šire u toplijoj morskoj vodi koja, za razliku od bazena, nije tretirana hemikalijama za čišćenje. Temperature mora od 30°C i više nisu nepoznanica u Sredozemlju krajem leta, prenosi BBC.

Međutim, one su veoma neuobičajene za jun, prema podacima Evropske klimatske službe Kopernikus, Mercator Ocean International i merenjima u španskim lukama.

„Ono što je drugačije ove godine jeste da su temperature mora od 30°C stigle mnogo ranije, što znači da možemo očekivati da leto bude intenzivnije i duže“, rekla je Marta Markos, vanredna profesorka na Univerzitetu Balearskih ostrva u Španiji.

„Odrasla sam ovde, pa smo navikli na talase vrućine, ali oni postaju sve češći i intenzivniji.“ „Svi smo veoma, veoma iznenađeni jačinom ovog talasa“, dodala je Ajda Alvera-Askarate, okeanografkinja sa Univerziteta u Ližu u Belgiji. „To je veoma zabrinjavajuće, ali možemo očekivati da se ovakve pojave ponove i u budućnosti.“

Talas toplote u moru postaju sve intenzivniji i traju duže, dok čovečanstvo nastavlja da ispušta gasove koji zagrevaju planetu u atmosferu, prvenstveno sagorevanjem uglja, nafte i gasa. Zapravo, broj dana sa ekstremno visokim temperaturama površine mora na globalnom nivou utrostručio se u poslednjih 80 godina, prema istraživanju objavljenom ranije ove godine.

„Globalno zagrevanje je glavni pokretač talasa toplote u moru… to je u suštini prenos toplote iz atmosfere u okean. Veoma je jednostavno,“ rekla je dr Markos.

Sredozemno more je posebno osetljivo jer je nalik na kadu, okruženo uglavnom kopnom. To znači da voda ne može lako da izađe, pa se njena površina brzo zagreva u prisustvu toplog vazduha, sunčanog neba i slabog vetra – kao što se desilo u junu. Zbog toga je Sredozemno more „žarište klimatskih promena“, rekla je Karina fon Šukman iz Mercator Ocean International, neprofitne istraživačke organizacije.

Toplotni vrhunac dostignut je krajem juna i početkom jula, nakon čega su jači vetrovi omogućili mešanje hladnijih, dubljih voda sa toplom površinom, što je snizilo temperature.

Ipak, temperature i dalje ostaju iznad proseka, što može imati posledice po morski život. Većina životnih oblika ima temperaturni prag preko kojeg ne mogu da prežive, iako se on razlikuje između vrsta i pojedinaca. Ali morski organizmi takođe mogu da stradaju od dugotrajnog izlaganja visokoj temperaturi, što im tokom leta iscrpljuje energiju do tačke kada više ne mogu da se nose sa tim uslovima.

„Sećam se da smo pre četiri godine ronili u septembru, na kraju leta, i pronašli skelete mnogih populacija“, rekla je Ema Sebrijan, ekolog sa Centra za napredne studije u Blanesu, Španija. Morske alge i trava deluju kao šume Sredozemnog mora, dom stotinama vrsta, a istovremeno vežu ugljen-dioksid koji doprinosi zagrevanju planete.

„Neke od njih su dobro prilagođene tipičnim toplim temperaturama Sredozemlja, ali često ne mogu da izdrže uslove talasa toplote u moru, koji postaju sve ekstremniji i rašireniji,“ rekla je dr Sebrijan.

Toplota može da izazove i ono što ekolozi nazivaju „subletalnim efektima“, kada vrste u suštini prelaze u režim preživljavanja i prestaju da se razmnožavaju. „Ako počnemo da primećujemo ekološke posledice, gotovo je sigurno da će one uticati i na ljudska društva, uključujući gubitke u ribarstvu“, upozorio je Dan Smejl, viši istraživač u Marine Biological Association u Plymoutu.

„Moramo da sačekamo i vidimo, ali zbog ovako visokih temperatura tako rano tokom leta, situacija je zaista alarmantna.“ Prekomerna toplota okeana može dodatno da pojača ekstremne vremenske nepogode.

Toplija mora znače pojačano isparavanje, što povećava vlagu u atmosferi koja može pokrenuti ekstremne padavine. Ako su i ostali uslovi povoljni, to može dovesti do razarajućih poplava, kao što se dogodilo u Libiji 2023. godine i Valensiji 2024. godine. Toplije vode takođe mogu da smanje osvežavajući efekat morskog povetarca koji inače osećaju stanovnici obalnih područja. To bi moglo da napravi uslove veoma neprijatnim ukoliko se tokom leta pojavi još jedan talas vrućine, upozorila je dr Markos.

„Gotovo sam sigurna da će to biti užasno.“