Sud u Češkoj je osudio na dve godine zatvora i novčanom kaznom od 10.000 evra pedesetdvogodišnjeg lovca i odgajivača lovačkih pasa koji je na svom ribnjaku u selu Jesenice na samo 60 km od glavnog grada postavljao kao mamce zatrovane ostatke šarana. Otrovana su dva orla belorepana (Haliaeetus albicilla), ali i druge ptice grabljivice i sisari. Muškarac je priznao krivicu još na početku postupka, presuda doneta od strane Okružnog suda u Pribramu sada je pravosnažna. Ovo je treći slučaj u Češkoj gde je neko osuđen za trovanje divljih životinja. Radi se o velikom i široko rasprostranjenom problemu, kako u inostranstvu, tako i u Srbiji.
Osuđeni J. J. (52) je lovac, odgajivač lovačkih pasa i pobednik najprestižnijih lovačkih kinoloških takmičenja, koji se osim lova bavi i uzgojem ribe. Kod svog ribnjaka u Jesenici postavio je ostatke šarana koje je premazao neurotoksičnim karbofuranom. Prema njegovoj izjavi, želeo je da ubije vidre koje su se hranile ribom iz njegovog uzgoja.
„Njegove prve žrtve, dva belorepana i lisica pronađeni su krajem februara. Po položaju njihovih tela jasno se videlo da su životinje pre uginuća bile u velikim grčevima i bolovima zbog trovanja nervnim otrovom. Orlovi su imali stegnute kandže i krila grčevito raširena. Lisica je ležala na boku sa grčevito ispruženim nogama i repom i otvorenim šapama“, izjavila je Klara Hlubocka, koja je od početka ove istrage u februaru 2024. godine sarađivala sa kriminalističkim inspektorima iz Pribrama. Ona je jedina specijalistkinja u Češkoj za pronalaženje otrovanih mamaca i otrovanih životinja.
Klara je uz pomoć pasa na terenu pronašla ukupno osam životinja – dva belorepana, dve vidre, dve lisice, mišara i kunu belicu. Društvena vrednost životinja koje je trovač ubio procenjena je na preko 25.000 evra. Kod svih životinja je dokazano prisustvo karbofurana.
Osumnjičeni je optužen za tri krivična dela i za to mu je pretila kazna do šest godina zatvora. On je već na početku postupka sklopio sporazum o krivici i kazni sa tužiocem. Sudija Okružnog suda u Pribramu mu je 14. maja 2024. godine izrekao kaznu od dve godine i novčanu kaznu od 10.000 evra. Ovo je prvi slučaj gde je sud izrekao novčanu kaznu za slučaj trovanja životinja. Na osnovu presude, oduzeta mu je i dozvola za oružje.
Prva presuda za krivično delo trovanja životinja doneta je 2021. godine, sud je izrekao kaznu od dve i po godine. Osumnjičeni je takođe bio vlasnik ribnjaka, a otrovao je dva belorepana i dva gavrana karbofuranom 2019. godine. Godine 2022. osuđen je lovac, odgajivač ukrasne živine i golubova na 3 godine uslovno sa odlaganjem na 3 godine zbog trovanja dve crvene lunje i drugih životinja, zbog čega mu je takođe i oduzeta dozvolu za oružje. Priznao je trovanje.
Kao i većina drugih trovača, tri osuđena muškarca koristila su nervni otrov karbofuran, koji su čuvali kod kuće. Zbog prevelike toksičnosti, u Evropskoj uniji je od 2008. godine zabranjena upotreba i posedovanje karbofurana, poznatog i kao furadan. U Srbiji je zabranjen od 2014. ali ga poljoprivrednici u velikoj meri i dalje koriste za ilegalnu doradu semena ili trovanje neželjenih organizama.
Dva psa Češke ornitološke organizacije, Viktori i Irbis, su specijalno obučeni da ukažu na pronalazak otrovane životinje i da se ne zadržavaju pored nje, kako ne bi udisali otrovna isparenja. Ornitolozi su u Češkoj od početka godine zabeležili 40 životinja koje su zasigurno otrovane ili sa sumnjom na trovanje, od kojih je 14 sisara i 26 ptica, većinom grabljivica.
Trovanje divljih životinja, posebno ptica grabljivica, jedna je od najvećih opasnosti za njihov opstanak u Srbiji. Samo u poslednjih 20 godine od posledica trovanja širom Srbije stradalo je preko 3000 jedinki zaštićenih ptica, od čega više od 100 orlova belorepana. U većini slučajeva trovanje je bilo namerno i korišćeni su mamci koji su tretirani pesticidima i insekticidima, poput već pomenutog furadana. U okviru projekta Balkan Detox Life koje DZPPS sprovodi u Srbiji, predviđa se širenje svesti i jačanje nacionalnih kapaciteta za borbu upravo protiv trovanja divljih životinja.
“U Srbiji je situacija jako problematična, slučajevi trovanja divljih životinja su sveprisutni, pogotovo u Vojvodini, dok nažalost I dalje nemamo jasne nacionalne protokole za postupanje u takvim situacijama, što doprinosi velikim propustima tokom istraga. Trovanje je možda i najveći problem i prvi kamen spoticanja za očuvanje populacija ptica grabljivica i lešinara”, izjavio je Slobodan Marković, ornitolog DZPPS-a.
Photo: Trovanje_ptica_kod_Nakova_Kalman_Moldvai_2024