Jedan od najvećih izazova energetske tranzicije nije samo kako proizvesti više električne energije iz sunca i vetra, već i kako je sačuvati za trenutak kada sunce ne sija, a vetar ne duva.
Zbog toga skladištenje energije postaje sve važniji deo razvoja obnovljivih izvora. Prema podacima BloombergNEF-a, tokom 2025. godine širom sveta je dodato više od 112 gigavata novih kapaciteta za skladištenje energije, što je 48 odsto više nego godinu ranije.
Litijum-jonske baterije trenutno dominiraju ovim tržištem, ali istraživači i kompanije sve više traže alternative. Jedna od njih vraća u fokus tehnologiju koja postoji decenijama, skladištenje energije pomoću komprimovanog vazduha.
Kako se energija čuva pomoću vazduha?
Princip je relativno jednostavan. Električna energija koristi se za kompresovanje vazduha i njegovo skladištenje pod pritiskom. Kada je električna energija ponovo potrebna, komprimovani vazduh se oslobađa i pokreće turbinu, čime se proizvodi električna energija.
Ovakav pristup nije nov. Veliki sistemi za skladištenje energije pomoću komprimovanog vazduha postoje još od 1970-ih, ali su tradicionalno bili vezani za velike industrijske objekte i podzemne rezervoare, poput slanih pećina. Jedan od prvih komercijalnih sistema te vrste, postrojenje Huntorf u Nemačkoj, radi od 1978. godine.
Problem je što klasični sistemi mogu imati značajne gubitke energije tokom procesa kompresije, posebno zbog toplote koja nastaje kada se vazduh sabija. Upravo tu istraživači sada pokušavaju da naprave pomak.
Portugalski tim želi da tehnologiju učini manjom i fleksibilnijom
Jedan od projekata koji pokušavaju da unaprede ovu tehnologiju razvija kompanija KeepIt, nastala iz istraživanja Univerziteta u Lisabonu.
Njihov pristup kombinuje komprimovani vazduh sa hidraulikom i digitalnim sistemom za praćenje i kontrolu rada. Ideja nije da se napravi još jedno ogromno postrojenje, već sistem koji može da bude modularan i da se prilagođava različitim potrebama.
Prvi prototip već se koristi za skladištenje energije na univerzitetskom kampusu.
„Inovacija je u tome kako smo različite elemente povezali i kako kontrolišemo sistem“, objasnio je João Mendes, jedan od istraživača koji rade na tehnologiji.
Cilj je da se unapredi efikasnost sistema i poveća količina energije koja može da se skladišti u odnosu na njegovu veličinu.
Sistem zamišljen kao „Lego“ za energiju
Jedan od najzanimljivijih delova projekta je njegova modularnost.
Umesto da se za svaki novi kapacitet gradi potpuno novo postrojenje ili traži odgovarajuća podzemna formacija, energija bi se skladištila u manjim kontejnerskim jedinicama.
Istraživači ih zamišljaju kao svojevrsne „Lego kockice“, pojedinačni moduli mogu da se povezuju i tako formiraju veći sistem.
To bi moglo da omogući da se tehnologija prilagođava različitim potrebama, od manjih komercijalnih sistema do većih energetskih projekata.
Zašto je skladištenje energije toliko važno?
Solarni paneli i vetroturbine proizvode električnu energiju samo kada su vremenski uslovi odgovarajući. Kada proizvodnja premaši trenutnu potrošnju, višak energije mora da se iskoristi, pošalje u mrežu ili uskladišti.
Zbog toga su sistemi za skladištenje ključni za veću integraciju obnovljivih izvora u elektroenergetske mreže.
Komprimovani vazduh ima još jednu potencijalnu prednost: za razliku od elektrohemijskih baterija, može biti pogodan za dugotrajnije skladištenje energije. Pregled objavljen u časopisu Nature Reviews Clean Technology navodi da veliki sistemi komprimovanog vazduha mogu da skladište energiju i tokom perioda od oko 10 sati, dok savremena istraživanja pokušavaju da povećaju njihovu efikasnost i prilagode ih promenljivoj proizvodnji iz obnovljivih izvora.
Ipak, tehnologija ima i svoje izazove. Efikasnost, cena, materijali i način skladištenja vazduha pod visokim pritiskom ostaju važna pitanja za njen širi razvoj.
Sledeći korak je komercijalizacija
KeepIt trenutno testira sistem u zatvorenom komercijalnom okruženju, dok je cilj da tehnologija na tržište stigne već 2027. godine.
To znači da još nije reč o široko dostupnoj zameni za litijum-jonske baterije, već o tehnologiji koja pokušava da zauzme svoje mesto u sve većem svetu skladištenja energije.
Ako se pokaže dovoljno efikasnom i ekonomičnom, hidropneumatsko skladištenje moglo bi da bude još jedan deo slagalice koja je potrebna za energetsku tranziciju – posebno u svetu koji će sve više zavisiti od energije sunca i vetra.
Foto: ChatGPT
