Svet ulaže rekordne iznose u obnovljive izvore energije, solarni i vetroenergetski kapaciteti ubrzano rastu, ali globalne emisije i dalje ne padaju dovoljno brzo. Novi izveštaji Ujedinjenih nacija i Energy Transitions Commissiona ukazuju na svojevrsni „paradoks napretka“, čistija energija napreduje, ali istovremeno raste i potražnja za električnom energijom.
Prema novom izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), svet više nema realnu mogućnost da dugoročno ostane ispod granice od 1,5°C zagrevanja. Ipak, postoji mogućnost da se prekoračenje te granice ograniči i da se temperature kasnije ponovo spuste.
Najbolji scenario podrazumeva da zagrevanje dostigne oko 1,8°C, dok bi u drugim scenarijima moglo da pređe 2°C. Zbog toga je, kako se navodi u izveštaju, ključno da period iznad 1,5°C bude što kraći i da se emisije počnu smanjivati što je pre moguće.
Zašto obnovljivi izvori još nisu dovoljni?
Jedan od glavnih problema je to što potražnja za energijom raste gotovo jednako brzo kao i proizvodnja čiste energije.
U obnovljivu energiju se danas godišnje ulaže oko 1,9 biliona evra, ali novi kapaciteti pokrivaju tek oko 40 odsto rasta potražnje za energijom.
Veliki deo tog dodatnog pritiska dolazi iz novih tehnologija. Potrošnja električne energije u data centrima porasla je 17 odsto tokom 2025. godine, a očekuje se da će se do 2030. dodatno udvostručiti. Istovremeno, sve intenzivniji toplotni talasi povećavaju potrebu za klimatizacijom, što dodatno opterećuje elektroenergetske sisteme.
Problem predstavlja i sama infrastruktura. Mreže u mnogim delovima sveta nisu dovoljno razvijene da prihvate nove kapacitete solarne i energije vetra.
U Evropi oko 375 GW obnovljivih kapaciteta čeka priključenje na mrežu, dok je u SAD-u još oko 2.300 GW projekata u redu za priključak.
To znači da deo čiste energije postoji, finansiran je i spreman za proizvodnju, ali ne može da stigne do potrošača.
Nije dovoljno samo graditi solarne i vetroelektrane
Obnovljivi izvori su ključni za energetsku tranziciju, ali sami po sebi neće biti dovoljni.
Tokom 2025. godine obnovljivi izvori proizveli su gotovo 34 odsto električne energije u svetu. Prema UNEP-u, povećanje tog udela na 60–70 odsto do 2030. godine bilo bi važno za scenario u kojem bi prekoračenje granice od 1,5°C bilo ograničeno.
To zahteva mnogo više od novih solarnih panela i vetroturbina. Potrebna su ulaganja u elektroenergetske mreže, skladištenje energije i fleksibilniju potrošnju, kako bi se energija proizvedena kada ima sunca ili vetra mogla koristiti onda kada je najpotrebnija.
Istovremeno, električna energija predstavlja tek oko petinu ukupne potrošnje energije. Zato je neophodno smanjivati emisije i u sektorima koji se teže dekarbonizuju – grejanju, industriji i saobraćaju.
Šta još može da uspori zagrevanje?
Jedan od najbržih načina za smanjenje zagrevanja jeste smanjenje emisija metana. Ovaj gas ima mnogo snažniji efekat zagrevanja od ugljen-dioksida, ali se u atmosferi zadržava znatno kraće.
Smanjenje curenja metana iz naftne i gasne industrije, kao i emisija sa deponija i iz sistema za proizvodnju hrane, moglo bi relativno brzo da doprinese usporavanju rasta temperature.
Važna je i zamena postojeće infrastrukture zasnovane na fosilnim gorivima čistijim alternativama.
Pored toga, deo rešenja nalazi se i u smanjenju same potražnje za energijom, kroz energetsku efikasnost, elektrifikaciju grejanja i hlađenja, efikasniji transport i promene u sistemima ishrane.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da se takve promene ne mogu oslanjati samo na individualne odluke građana. Potrebne su politike i ulaganja koja će održivije opcije učiniti dostupnijim i jednostavnijim.
Paradoks napretka
Svet je napravio veliki korak napred u razvoju obnovljive energije, ali se istovremeno suočava sa novim izvorima potražnje koji taj napredak usporavaju.
Zato pitanje više nije samo koliko brzo možemo da izgradimo nove solarne i vetroelektrane. Jednako važno je da li možemo dovoljno brzo da modernizujemo mreže, skladištimo energiju i smanjimo ukupnu potrošnju fosilnih goriva.
Što se emisije ranije smanje, manji će biti pritisak da se u budućnosti oslanjamo na još neizvesne tehnologije za uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere. Svaki delić stepena zagrevanja koji možemo da izbegnemo znači manje štete po ljude, ekonomiju i ekosisteme.
Foto: Unsplash/Benoît Deschasaux
