Život u podnožju visokih, ledenih planina oduvek je nosio određene rizike. Međutim, zbog ubrzanog zagrevanja planete, ti rizici postaju sve složeniji i nepredvidiviji.
Razorne poplave koje su krajem avgusta pogodile područje na granici Nepala i Kine pokazale su koliko brzo događaji visoko u planinama mogu da prerastu u katastrofu za zajednice koje žive nizvodno.
Još nije moguće sa sigurnošću utvrditi koliku je ulogu klimatska promena imala u konkretnom događaju. Ono što naučnici već duže upozoravaju jeste da se planinski predeli širom sveta ubrzano menjaju: glečeri se tope, permafrost se odmrzava, padine postaju nestabilnije, a ekstremne padavine povećavaju rizik od poplava i klizišta.
Kada se glečer pretvori u bujicu
Nepal se nalazi u srcu Himalaja i ima više od 3.000 glečera. Njegove strme planine, uske doline i snažne reke čine zemlju posebno izloženom poplavama i klizištima.
Tokom poslednje velike katastrofe, ogroman deo glečera na planini Langtang Lirung odvojio se od planine. Istovremeno je došlo i do odrona, pa je niz padinu krenula mešavina leda, vode, stena, mulja i ogromnog kamenja.
Bujica se potom probila kroz uske klisure i uništavala kuće, mostove, puteve, objekte i energetsku infrastrukturu. Stotine ljudi su stradale ili se vode kao nestale.
Ovakvi događaji mogu da se razviju izuzetno brzo. Prema jednoj proceni, poplavni talas je u prvih gotovo 23 kilometra putovao brzinom od oko 190 kilometara na sat.
Zašto zagrevanje planete povećava rizik?
Glečeri nisu samo ogromne mase leda. Oni su deo složenog planinskog sistema koji utiče na stabilnost čitavog pejzaža.
Kako temperature rastu, glečeri gube masu, dok se permafrost, trajno zamrznuto tlo koje sadrži led, stene i sediment, odmrzava.
Led u visokim planinama funkcioniše poput svojevrsnog „lepka“ koji povezuje stene. Kada se otopi, padine mogu postati nestabilnije, a veliki delovi planina mogu da se obruše.
Dodatni problem predstavljaju glečerska jezera. Nastaju kada se glečeri tope, a voda se zadržava iza prirodnih ledenih ili kamenih brana. Kada takva brana popusti, ogromna količina vode i sedimenta može iznenada da krene nizvodno.
Glečeri Himalaja tope se sve brže
Prema istraživanju Međunarodnog centra za integrisani razvoj planina (ICIMOD), gubitak leda iz glečera u regionu Hindu Kuša i Himalaja udvostručio se od 2000. godine.
To nije problem samo za Nepal. Planinski lanci širom sveta suočavaju se sa sličnim promenama, od Alpa u Evropi do Anda u Južnoj Americi.
Naučnici upozoravaju da bi do kraja ovog veka mogla nestati čak polovina od više od 200.000 planinskih glečera širom sveta, čak i ako zemlje ostvare ambiciozne klimatske ciljeve.
Ne menjaju se samo glečeri, menja se i kiša
Zagrevanje planete utiče i na padavine.
Ekstremne količine padavina sve češće padaju u obliku kiše umesto snega, što može dodatno povećati rizik od klizišta, erozije zemljišta i naglih poplava.
Zbog toga se različiti faktori mogu spojiti u jedan lančani događaj: topljenje glečera, odmrzavanje permafrosta, nestabilne padine, glečerska jezera i obilne padavine.
Rezultat može biti katastrofa koja počinje visoko u planinama, a posledice osećaju ljudi kilometrima daleko.
Sateliti kao novi alat za upozorenje
Jedan od načina da se rizik smanji jeste bolje praćenje promena u planinama.
Nepal već koristi sisteme za rano upozoravanje, koji mogu da pomognu zajednicama nizvodno da dobiju dragoceno vreme za evakuaciju. Ipak, kada se odron ili urušavanje glečera dogodi visoko u planinama, između pokretača događaja i udara talasa često prođe veoma malo vremena.
Zbog toga bi novi satelitski sistemi mogli da budu posebno važni. Oni omogućavaju naučnicima da prate promene na glečerima i padinama i ranije uoče potencijalno opasne promene.
Planine će i dalje privlačiti ljude svojom lepotom. Ali kako se planeta zagreva, život u njihovoj blizini zahtevaće sve bolje razumevanje promena koje se dešavaju visoko iznad nas.
Ono što počne topljenjem leda na vrhu planine može se završiti poplavom, klizištem i uništenom infrastrukturom u dolini. Zato klimatska promena nije samo priča o temperaturama – ona menja i nivo rizika sa kojim će se zajednice širom sveta suočavati.
Foto: Magnific/sekillerim06
