Eng

Evolucija ESG koncepta – od reputacione šanse do zakonske obaveze

Vreme čitanja: 3 min

Koncept ESG-a nije nov, ali njegov značaj je uvećan poslednjih godina, vođen povećanom svešću i zabrinutošću o klimatskim promenama, društvenoj nejednakosti i korporativnim zloupotrebama, piše u autorskom tekstu za BIZLife Dejan Janjatović, zamenik predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke.

Globalni investitori sve više obraćaju pažnju na ESG kriterijume i milijarde dolara se ulažu u kompanije koje daju prioritet održivim i etičkim praksama. Kao što je rekao britanski ekonomista Džon Elkington, „profitabilnost ne mora biti nauštrb planete i ljudi”. Sve više se i dokazuje da kompanije koje uspešno integrišu ESG u svoje strategije često postižu bolje finansijske rezultate na duge staze.

Reputacioni element ESG koncepta, koji je bio osnovni motiv osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, sada je maltene prevaziđen. Sve veći broj pojedinaca i organizacija pristupa suštini problema – da svoje poslovanje obezbedi i dugoročno sačuva, ali ne po cenu uticaja na zdravlje i blagostanja zajednice i planete. Kako je Tomas Fuler jednom napisao, „mi nikada ne znamo vrednost vode dok se bunar ne osuši”. Slično tome, vrednost ESG-a u poslovanju postaje sve jasnija kako se suočavamo sa sve većim socijalnim i ekološkim izazovima.

Sa druge strane, i regulatorna tela sve više insistiraju na ESG standardima. Kako problemi kao što su klimatske promene i socijalna nejednakost postaju sve urgentniji, vlade širom sveta uvode zakone koji obavezuju kompanije da se pozabave ovim pitanjima. „Nastavljanje poslovanja po starom modelu više nije održivo, ni ekonomski ni ekološki”, rekao je poznati američki političar Al Gor.

Trend je postavljen tako da su zahtevi investitora i regulatora sve stroži i sve isključiviji. Od sve više privrednih subjekata očekuje se neka forma izveštavanja o uticaju njihovog poslovanja na životnu i društvenu sredinu. Karbonske takse će biti propisane za sve koji svojim poslovanjem doprinose povećanoj emisiji gasova. To će podstaći sve kompanije da investiraju u rešenja koja su usmerena na njeno smanjenje.

Evropska centralna banka je već označila klimatske promene kao jedan od najvećih rizika za ekonomiju i finansijski sektor i, u skladu sa tim, propisala obavezu banaka da analiziraju klimatske rizike i rizike po životnu sredinu, kroz Uputstvo o klimatskim rizicima i rizicima koji utiču na životnu sredinu. Definisala je 2024. kao godinu do kada sve banke na nivou Evropske unije moraju da se prilagode tom uputstvu.

U skladu sa tim, naša matična NLB grupa, kao vodeća bankarska i finansijska grupacija sa sedištem i isključivim strateškim fokusom na region, princip održivog razvoja formalizovala je još 2011, a 2020. godine ga je i potvrdila, postavljajući ga u centar svojih poslovnih akcija.

NLB grupa, a time i NLB Komercijalna banka, potpisnica je Principa za odgovorno bankarstvo Ujedinjenih nacija, kao i „Net-zero” bankarske alijanse. Ove inicijative obavezuju banku da do 2050. godine postane „net-zero” – da količina ispuštenih gasova sa efektom staklene bašte kroz poslovanje bude jednaka količini gasova koja je, kroz različite inicijative, uklonjena iz atmosfere.

Banka se obavezala da će u narednom periodu definisati i ciljeve o smanjenju gasova do 2030, ali i ciljeve za svakih pet godina između 2030. i 2050.

Implementirali smo proces nabavke bez upotrebe papira, koji podrazumeva da se nabavka u banci u svim koracima obavlja isključivo elektronski. Održivost nam je veoma važan kriterijum u procesu nabavke, te zato dajemo prednost dobavljačima koji doprinose zaštiti životne sredine i društva ili promovišu te vrednosti. Uskoro ćemo u rad pustiti i našu prvu solarnu elektranu na krovu Upravne zgrade, a takođe je planirana i postepena zamena voznog parka hibridnim i električnim automobilima. Imamo i plan da uvedemo korišćenje električnih bicikala za naše zaposlene koji prelaze kraće lokacije.

Ponosni smo na projekte kojima podižemo svest javnosti o značaju održivosti i pomažemo zajednice u kojima poslujemo, a tu, pre svega, mislim na „Organik”, „Okvir podrške” i „Stambene kredite za mlade”. Čvrsto verujemo da ovakvim projektima podstičemo razmišljanje o održivoj budućnosti, ali diskusiju o toj temi.

Put prema održivoj budućnosti nije ni lak ni kratak, ali ga moramo slediti – ne samo za sebe već i za našu decu i generacije koje dolaze. Napravimo zajedno lepšu budućnost i učinimo da naša država, Srbija, i planeta Zemlja budu sjajno mesto za život i za nove generacije.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top