Do 2050. godine gotovo svi ljudi na planeti mogli bi imati pristup hranljivoj i kulturološki prilagođenoj hrani – i to na način koji poboljšava životnu sredinu, pokazuje nova analiza. Reč je o konceptu „planetarne dijete“, koju je definisala Komisija EAT-Lancet, grupa vodećih stručnjaka iz oblasti poljoprivrede, klime, ekonomije, zdravlja i ishrane iz više od 35 zemalja. Po njihovim procenama, uz globalno usvajanje ovog modela i smanjenje gubitaka hrane, 9,6 milijardi ljudi moglo bi da jede zdravo i pravedno, a emisije gasova staklene bašte iz sistema proizvodnje hrane mogle bi da se smanje za više od pola.

Ova ishrana se fokusira na voće, povrće, orašaste plodove, mahunarke i integralne žitarice, uz umeren unos mesa i mlečnih proizvoda, dok je dodatni šećer, zasićene masti i so potrebno minimalizovati. Crveno meso trebalo bi ograničiti na jednom nedeljno po porcije od 100 grama, dok se riba, jaja i perad preporučuju do dva puta nedeljno. „Ovo nije dijeta koja isključuje meso ili mlečne proizvode, već balansirana ishrana nalik mediteranskoj, sa naglaskom na zdravlje ljudi i planete“, objašnjava dr Walter Willett, jedan od predsedavajućih komisije.

Zdrava hrana, održivi sistem i globalni izazovi

Promena ishrane nije dovoljna sama po sebi. Prema rečima drugog predsedavajućeg komisije, Johana Rockströma, neophodno je i smanjiti otpad hrane, kao i uvesti održive prakse u upravljanju zemljištem, vodom i ekosistemima. „Moramo istovremeno investirati u sve ove oblasti kako bi zdrava hrana bila pristupačna i dostupna svima. To je pravi izazov“, kaže Rockström.

Prema ažuriranoj analizi iz 2025. godine, globalno usvajanje planetarne ishrane moglo bi da spreči oko 15 miliona prerane smrti svake godine, dok bi u SAD-u čak 31% prerano preminulih odraslih moglo biti izbegnuto. Promena sistema ishrane mogla bi dodatno da uštedi 5 triliona dolara godišnje kroz obnavljanje ekosistema, smanjenje zdravstvenih troškova i ublažavanje klimatskih posledica.

Međutim, svaki pokušaj promene nailazi na otpor. Već se pojavila kritika i koordinisana kampanja protiv novih preporuka, slična onoj koja je usledila posle prvog izveštaja 2019. godine. „Vidimo povratak dezinformacija i poricanja naučnih činjenica o klimi, često vođen interesima industrije goveda i mlečnih proizvoda“, navodi Willett. I pored toga, stručnjaci naglašavaju da smanjenje proizvodnje mesa uz povećanje konzumacije biljaka ostaje ključni korak ka zdravijoj planeti i zdravijim ljudima.

Foto: Freepik