Da bi grad poput Beograda postao “pametni grad” u oblasti saobraćaja, potrebno je sprovesti sveobuhvatnu reformu, primenjujući najnovija rešenja iz oblasti tehnologije, infrastrukture i planiranja mobilnosti. Evo koraka koji bi mogli značajno unaprediti saobraćajni sistem i približiti ga modelu pametnog grada:

1. Razvoj i uvođenje integrisanog sistema javnog prevoza

Beograd, kao i mnogi veliki gradovi, suočava se sa prekomernim korišćenjem automobila, zbog čega je neophodno unaprediti i integrisati sve vidove javnog prevoza. Ovo uključuje:

• Integracija autobusa, tramvaja, trolejbusa i (potencijalno) metroa u jedinstveni sistem javnog prevoza. Ovaj sistem treba da koristi zajedničku kartu (npr. elektronsku karticu) koja omogućava lako presedanje između različitih vidova transporta, po sniženim cenama.
• Izrada mreže brzih linija javnog prevoza sa odvojenim trakama za autobuse, tramvaje i trolejbuse, kako bi se ubrzao protok i smanjile gužve. Takođe, treba optimizovati broj stanica i linija prema potrebama građana.

2. Uvođenje pametnih saobraćajnih rešenja

Tehnologija igra ključnu ulogu u optimizaciji i modernizaciji saobraćajnog sistema u pametnim gradovima. Neka od rešenja koja Beograd može uvesti uključuju:

• Pametni semafori koji koriste senzore i podatke u realnom vremenu kako bi automatski prilagodili tok saobraćaja, smanjili gužve i obezbedili prioritet za vozila javnog prevoza.
• Sistem nadgledanja saobraćaja u realnom vremenu pomoću senzora, kamera i GPS-a, koji omogućava prikupljanje podataka o gužvama i vremenskim uslovima, uz predlaganje optimalnih ruta i obaveštavanje vozača putem mobilnih aplikacija ili informacionih tabli na ulicama.
• Pametno parkiranje koje uključuje senzore na parking mestima, omogućavajući vozačima da putem aplikacija pronađu slobodno parking mesto, što značajno smanjuje vreme provedeno u traženju parkinga i doprinosi smanjenju zagađenja.

3. Promocija održive mobilnosti i smanjenje zavisnosti od automobila

Beograd ima veliki problem sa prekomernim brojem automobila na ulicama, što dovodi do zagušenja, zagađenja i gubitka prostora. Da bi se ovo rešilo, grad treba:

• Promovisati alternativne oblike prevoza poput biciklizma, pešačenja i korišćenja električnih trotineta. Ovo zahteva izgradnju i proširenje biciklističkih staza, kao i bolju povezanost pešačkih zona.
• Razvoj sistema za deljenje vozila (car-sharing) i električnih vozila, sa stanicama za punjenje širom grada, što bi motivisalo građane da manje koriste privatne automobile.
• Uvođenje taksi vozila na električni pogon i subvencionisanje električnih automobila za privatne vozače.

4. Metro kao ključni element pametnog saobraćaja

Metro predstavlja temeljni deo modernog, održivog i efikasnog sistema prevoza u velikim gradovima. Iako Beograd trenutno nema metro, njegovo planiranje i izgradnja trebalo bi biti prioritet. Metro linije bi znatno smanjile pritisak na postojeću infrastrukturu i povezale ključne tačke u gradu, omogućavajući brže i ekološki prihvatljivije kretanje građana.

• Brza i efikasna izgradnja metroa kao deo šireg integrisanog sistema, u kombinaciji sa autobusima, tramvajima i trolejbusima, uz mogućnost prelaska na druge vidove transporta na centralnim čvorištima.

5. Digitalizacija sistema plaćanja i praćenja

Implementacija pametnih kartica za plaćanje javnog prevoza i mobilnih aplikacija za praćenje vozila u realnom vremenu omogućava korisnicima bolju organizaciju vremena i optimizaciju putovanja. Putem ovakvih sistema:

• Građani mogu dobiti informacije o dolasku vozila u realnom vremenu, izbeći čekanje i lakše planirati svoje kretanje.
• Plaćanje prevoza može postati jednostavnije i brže, sa mogućnošću uvođenja fleksibilnih cena u zavisnosti od vremena korišćenja i popunjenosti vozila.

6. Poboljšanje putne infrastrukture i pametni mostovi

Postojeći putni sistem Beograda treba modernizaciju kako bi podržao rastuće potrebe stanovništva:

• Pametni mostovi i putevi koji prate opterećenja i temperature, uz senzore za monitoring stanja infrastrukture, doprinose sigurnijem i efikasnijem saobraćaju.
• Izgradnja više saobraćajnih traka i nadvožnjaka na ključnim saobraćajnicama, kako bi se rasteretile glavne rute i smanjila gužva.

7. Podrška pametnoj logistici i distribuciji

Kako bi se smanjile gužve koje stvaraju teretna vozila, Beograd bi trebalo da razvije:

• Pametne logističke centre na periferiji grada, odakle se roba distribuira efikasno prema različitim delovima grada. Korišćenjem tehnologije za praćenje i optimizaciju ruta, može se poboljšati distribucija i smanjiti zastoji u saobraćaju.

Kako do grada budućnosti?

Beograd, kao rastući grad sa izazovima u saobraćaju, treba da usvoji koncept pametnog grada kroz sveobuhvatan razvoj infrastrukture, unapređenje javnog prevoza i primenu naprednih tehnologija. Kombinacija efikasnog javnog prevoza, održivih oblika mobilnosti i pametnih tehnologija ključ je za pretvaranje Beograda u grad budućnosti koji je sposoban da odgovori na potrebe svojih građana, smanji zagađenje i poboljša kvalitet života.

Photo: Ilustracija Freepik