U okviru panela posvećenom pitanju zdravlja u uslovima promenjive klime na nedavno završenom Sustainable Development Forumu, pažnja je bila posvećena dubokim uticajima globalnog zagrevanja na zdravlje i biodiverzitet, uz projekcije od 250.000 godišnjih smrtnih slučajeva do 2050. godine i ekonomskih gubitaka koji dostižu 140 biliona dolara usled pada biodiverziteta. Panelisti su istakli važnost povezanosti zdravlja, životne sredine i ekonomije, predstavljajući inovativna rešenja.
Diskusiju je moderirao Kosta Živanović, a učešće su uzeli Tomaš Svoboda, suosnivač i direktor kompanije Sustainova, Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada (ILO), Lorenza Jačija, viša koordinatorka za razvoj UN-a u Srbiji i Katarina Kulić, senior konsultant, Deloitte.
Zdravlje na udaru klimatskih promena
Tomaš Svoboda naglasio je tri ključna zdravstvena problema povezana s klimatskim promenama: bolesti uzrokovane toplotnim talasima, zagađenje vazduha i respiratorne bolesti, kao i širenje tropskih bolesti poput malarije i denga groznice. Svoboda je podelio svoje iskustvo iz Vijetnama, gde je šest godina živeo u izrazito zagađenoj sredini. „Zagađeni vazduh smanjuje imunitet i energiju, što direktno utiče na produktivnost i kvalitet života“, istakao je.
Biodiverzitet kao ključni saveznik
Lorenza Jačija podsetila je na značaj očuvanja biodiverziteta, ističući kako ekosistemi poput šuma i reka deluju kao prva linija odbrane od poplava i ekstremnih vremenskih nepogoda. Takođe je ukazala na važnost prošlogodišnje Deklaracije o klimi i zdravlju, koju je potpisalo 151 zemalja, uključujući Srbiju, i pokretanja platforme za ulaganja u zdravstvene efekte klimatskih promena.
„Bez zdravih ekosistema, ugroženi su i naši izvori hrane, lekova i čistog vazduha. Gubitak biodiverziteta ima direktan uticaj na zdravlje i ekonomiju“, rekla je Lorenza.
Ekonomija i radna mesta u doba klimatskih promena
Jovan Protić iz ILO-a naglasio je da klimatske promene mogu dovesti do gubitka 136 miliona radnih mesta do 2030. godine. „Ovi gubici prevazilaze trenutni broj registrovanih nezaposlenih u svetu. Istovremeno, povećanje ekstremnog siromaštva moglo bi pogoditi još 130 miliona ljudi“, upozorio je.
Protić je istakao koncept „pravedne tranzicije“, naglašavajući da je ključ u balansiranju ekonomskih reformi i zaštite radnika koji su najmanje odgovorni za klimatske promene, ali trpe najveće posledice.
Rešenja kroz tehnologiju i cirkularnu ekonomiju
Govornici su se složili da tehnologija i cirkularna ekonomija imaju ogroman potencijal za rešavanje ovih izazova. Tomaš Svoboda je naveo primere startapa koji koriste veštačku inteligenciju za predviđanje i prevenciju bolesti, kao i tehnologije zasnovane na prirodi poput zelenih krovova.
Katarina Kulić iz Deloitte-a ukazala je na važnost cirkularne ekonomije: „Model u kojem otpad postaje resurs omogućava smanjenje eksploatacije prirodnih resursa, čime se daje prostor prirodi da se regeneriše.“ Takođe je naglasila ulogu finansijskih institucija i politike poput nove CSRD direktive EU, koja obavezuje kompanije da pripremaju planove za očuvanje biodiverziteta.
Zaključak panela
Panelisti su zaključili da zajednička akcija vlada, privatnog sektora, nevladinih organizacija i startapa može značajno doprineti ublažavanju posledica klimatskih promena. „Svi smo u istom autobusu i samo zajedničkim radom možemo preokrenuti krizu u priliku,“ zaključio je Živanović, pozivajući prisutne na promenu ličnih i profesionalnih navika koje vode ka održivijoj budućnosti.
Foto: Stefan Jovanović
