Horhe Laguna-Selis (Jorge Laguna-Celis), šef One Planet Networka pri Programu Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), ekskluzivno za BIZLife i Odrzime.rs ESG Web Platform deli svoja iskustva i vizije o budućnosti održive potrošnje i proizvodnje.

Laguna-Selis je globalni lider, sa više od 20 godina iskustva u međunarodnim procesima, koji neumorno radi na osiguravanju održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje u skladu sa ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG 12). Njegova predanost očuvanju životne sredine i zelene tranzicije odjekuje u mnogobrojnim publikacijama i govorima širom sveta, a ovog novembra, Sustainable Development Forum u Beogradu imaće čast da ga ugosti kao jednog od ključnih govornika.

U nastavku, Laguna-Selis se osvrće na ključne izazove i mogućnosti zelene tranzicije, deleći svoja saznanja i ideje o globalnoj saradnji i politikama neophodnim za ubrzanje održivog razvoja.

• Vaša karijera je duboko ukorenjena u unapređenju globalnog održivog razvoja. Šta je inspirisalo vašu posvećenost ekološkoj održivosti i zelenoj tranziciji?

Vraćam se mislima u svoje detinjstvo, u Meksiku, gde sam odrastao sa roditeljima, koji su bili strastveni ljubitelji kampovanja i putovanja. Verovali su da je povezivanje sa prirodom, zajednicom i jednostavnim životom najbolji put do samospoznaje. Odrastao sam uz te vrednosti bliskosti sa prirodom, što je kod mene probudilo želju da se bavim održivim razvojem i ekološkim obrazovanjem.

• Iz vašeg ugla, koji su najveći izazovi, a koje su potencijalne prilike sa kojima se svet suočava u postizanju uspešne zelene tranzicije?

Pre svega, moramo priznati koliko je održiva tranzicija na globalnom nivou složena i višedimenzionalna. Ona uključuje mnogo međusobno povezanih aktera, tema, vrednosti, ponašanja i faktora. Ako bih morao da izdvojim najveće izazove, teško je ignorisati ekonomske poremećaje usled promene industrija, nedosledne politike između regiona, tehnološke i resursne nedostatke u zemljama u razvoju, kao i uporne obrasce neodržive potrošnje i proizvodnje.

Zelena tranzicija, međutim, nudi mnoge prilike. Prvo, to je prekretnica za ekosisteme i biodiverzitet. Prema izveštaju IPBES-a, gubitak biodiverziteta se dešava neviđenom brzinom, milion vrsta je u opasnosti od izumiranja. Pravedna zelena tranzicija može pomoći da se ublaži ovaj gubitak zaštitom staništa, smanjenjem zagađenja i promocijom održivih praksi korišćenja zemljišta. Drugo, zelena tranzicija može pomoći u rešavanju nejednakosti. Prema paktu UNEP-a i ILO o zelenim poslovima za mlade, ulaganje u rešenja zasnovana na prirodi može stvoriti 20 miliona novih radnih mesta do 2030. godine, posebno za mlade ljude. Konačno, zelena tranzicija može doneti održivu ekonomsku prednost za industrije i ljude. Prihvatanjem inovacija, usvajanjem praksi cirkularne ekonomije i promocijom održive potrošnje i proizvodnje – preduzeća mogu napredovati, dok istovremeno smanjuju svoj uticaj na životnu sredinu.

• Na predstojećoj Sustainable Development Forum konferenciji u Beogradu, koje ključne poruke i uvide nameravate da podelite sa učesnicima i zainteresovanim stranama?

Kao šef desetogodišnjeg programa o održivim obrascima potrošnje i proizvodnje (10YFP) i njegove One Planet mreže (OPN), jasno mi je koliko su ekonomije, bilo razvijene ili u razvoju, sve složenije i sve više međusobno zavisne. Prva poruka koju želim da podelim odnosi se na važnost pristupa zasnovanih na sistemima na sektorskom, nacionalnom i regionalnom nivou. To može uključivati analizu lanaca vrednosti, cirkularne bioekonomije i metodologije procene životnog ciklusa.

Još jedan uvid koji smatram ključnim u našem radu jeste promena načina razmišljanja i stilova života kako bismo postigli održivu potrošnju i proizvodnju (SCP). Ključno je da preispitamo kako su društva organizovana, resursno snabdevana i održavana, uključujući kroz obrazovanje u svim njegovim oblicima. U jednom od naših programa o informacijama za potrošače radimo na korišćenju ekoloških oznaka i sertifikata koji definišu uticaj određenog proizvoda ili usluge na biodiverzitet, čime se borimo protiv gubitka biodiverziteta i obezbeđujemo ekosistemske usluge sa stanovišta potrošača.

Na kraju, želim da naglasim koliko je put ka napredovanju SCP-a višestruk. Kao UNEP sekretarijat, radimo na održivom turizmu, održivoj gradnji, održivoj nabavci i održivim prehrambenim sistemima. Ipak, uveren sam u to da postoji mnogo više načina i inicijativa kojima bi društvo moglo doprineti postizanju SDG12 u bliskoj budućnosti.

• S obzirom na vaše bogato iskustvo u međunarodnim ekološkim politikama, kako vidite razlike u zelenoj tranziciji u različitim globalnim regionima i koji faktori doprinose tim razlikama?

Zelena tranzicija je prilično neujednačena širom sveta. Kao što znate, razvijene zemlje često imaju resurse da ulažu u održivost, dok se zemlje u razvoju suočavaju sa izazovima poput ograničene infrastrukture i ekonomskih ograničenja. Kada uzmemo u obzir izveštaj „Global Resources Outlook 2024”, koji predviđa povećanje globalne potrošnje materijala za 60 odsto do 2060. godine, jasno je da ovo nije samo recept za ekološku katastrofu, već i za nejednakost u pristupu resursima između zajednica i zemalja u razvoju.

Jake ekološke politike i angažman javnosti mogu pomoći u ubrzanju pravedne tranzicije, ali prečesto slabo upravljanje i nedostatak priznavanja nacionalnih, regionalnih i lokalnih razlika usporavaju napredak. Ne smemo zaboraviti ni ulogu međunarodne saradnje. Na primer, u One Planet Networku smo globalni lider u okupljanju različitih aktera na temu napretka SDG12: održive potrošnje i proizvodnje – ključnog preduslova za rešavanje trostruke planetarne krize i osiguravanje pravedne tranzicije. Samo zajedničkim naporima možemo pronaći zajedničko tlo i pospešiti napredak SDG12.

• Koje konkretne promene u politikama ili međunarodnoj saradnji smatrate ključnim za ubrzavanje globalne zelene tranzicije?

Generalno, međunarodna zajednica još uvek mora učiniti mnogo više i brže da prepozna ulogu obrazaca održive potrošnje i proizvodnje kao centralnog faktora za rešavanje trostruke planetarne krize. Bez toga, pojedinačne intervencije u oblasti održivosti neće imati uticaj i obim potreban za postizanje pravedne zelene tranzicije. Međutim, ako bih se fokusirao na konkretne oblasti promene politike ili međunarodne saradnje, sledeće dve bi bile dobar početak. Prva je uvođenje cirkularnosti u naše nacionalno određene doprinose (NDCs) tokom sledećeg ciklusa revizije, 2025. godine. Moramo osigurati da su ciljevi zemalja u oblasti klime usklađeni sa principima cirkularne ekonomije. Druga ključna oblast međunarodne saradnje jeste razvijanje globalnog protokola o cirkularnosti za preduzeća. To bi obezbedilo standardizovani okvir za usvajanje cirkularnih praksi i podstaklo inovacije i transparentnost širom poslovne zajednice.

• Ako biste morali da izdvojite jednu ključnu akciju koju je neophodno da čovečanstvo preduzme danas kako bi obezbedilo održivu budućnost, šta bi to bilo i zašto?

Dobra vest je da je međunarodna zajednica sve više svesna neodržive putanje na kojoj se nalazimo, karakterisane prekomernom ekstrakcijom resursa i neodrživim praksama potrošnje i proizvodnje, što dovodi do klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i zagađenja. Međutim, ako bih morao izdvojiti samo jednu stvar koju čovečanstvo treba da uradi kako bi obezbedilo održivu budućnost, to bi bilo da promenimo način na koji kao pojedinci razmišljamo, delamo i vodimo u svojim potrošačkim i proizvodnim izborima.

Foto: One Planet Network