Eng

Šta je „Evropski zeleni dogovor“?

Vreme čitanja: 2 min

Evropski zeleni dogovor predstavlja strategiju održivog razvoja EU za 21. vek. Centralni problem kojim se bavi ova strategija su životna sredina i klimatske promene – kako razvijati privredu EU bez ubrzavanja klimatskih promena, navodi portal Fondacije Hajnrih Bel, Kancelarija Beograd.

 Evropska komisija ovu strategiju definiše kao “novu strategiju rasta sa ciljem da se EU transformiše u pravedno i bogato društvo, sa modernom i konkurentnom ekonomijom koja efikasno koristi resurse, uz neto emisije gasova sa efektom staklene bašte ravnim nuli do 2050. godine, i ekonomski rast koji je odvojen od ekspoatacije resursa.” Komisija obećava i da će održivost biti uzimana u obzir prilokom donošenja svih budućih javnih politika, uz “zelenu zakletvu – ne činiti zlo”.

Glavni ciljevi koje Evropski zeleni dogovor definiše tiču se emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Evropska klimatska ambicija za 2030. godinu, koja je do sada predviđala smanjenje GHG emisija za 40%, pooštrena je, tako da će EU ciljati da do 2030. godine smanji emisije GHG za 50-55%. EU će postati klimatski neutralna do 2050. godine, što ujedno predstavlja i sveukupni cilj Evropskog zelenog dogovora. 

To znači da će od sada sve javne politike u EU morati da se posmatraju kroz prizmu održivosti. Koliko je prirodnih resursa neophodno iskoristiti? Da li se ti resursi mogu koristiti efikasnije? Koliko zagađenja proizvode planirane aktivnosti? Da li se količina zagađenja može smanjiti? Kako aktivnosti utiču na zajednice i pojedince? Da li nove zelene tehnologije koje promovišemo zapostavljaju bilo koga? Šta će biti sa građanima i građankama EU koji rade u već postojećoj energetskoj industriji? Ovo su samo neka od pitanja na koje Evropski zeleni dogovor treba da odgovori.

Srbija, Crna Gora i Kosovo nisu članice EU, ali ovaj okvir se tiče i njih. Diplomatski mehanizmi EU biće korišćeni kako bi se promovisao Evropski zeleni dogovor u ovim zemljama. U oktobru 2020. godine, prilikom samita Berlinskog procesa u Sofiji, vlade šest zemalja Zapadnog Balkana su se obavezale da će sprovesti “Zelenu agendu za Zapadni Balkan” kao konkretan plan za proširenje Zelenog dogovora na Jugoistočnu Evropu.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top