Eng

Više od 90% komunalnog otpada završi na deponijama

Vreme čitanja: 2 min

U Srbiji se godišnje sakupi oko 2,4 miliona tona komunalnog otpada, a treba imati u vidu da su količine koje nastaju i mnogo veće, jer oko trećina stanovništva nije pokrivena organizovanim prikupljanjem. Kako bi se uspostavio odgovarajući sistem za upravljanje otpadom, za početak je neophodno na lokalu razviti primarnu selekciju, koju prate edukacija građana, izgradnja sanitarnih deponija i postrojenja za preradu otpada, kao i druge aktivnosti, rečeno je na prvom treningu za predstavnike lokalnih samouprava i javno-komunalnih preduzeća iz Mojkovca, Bijelog Polja, Kolašina, Novog Pazara i Tutina.

Trening su održali eksperti kompanije Dvoper angažovani u okviru projekta „BEST: Saradnja u upravljanju otpadom – Do održive životne sredine“, koji sprovodi NALED. Cilj projekta jeste unapređenje kapaciteta opština i javno komunalnih preduzeća za sakupljanje otpada i primarnu selekciju, kako bi se povećale  reciklirane količine i podigla svest lokalnog stanovništva o značaju reciklaže.

Kroz međusobnu saradnju Novi Pazar i Mojkovac dobiće 2.000 kanti za sortiranje ambalažnog otpada – 1.500 stiže u Novi Pazar, a 500 u Mojkovac. Za tu crnogorsku opštinu ovo je prvi projekat prekograničlne saradnje u oblasti upravljanja otpadom.

– Pored infrastrukture radimo i na podizanju svesti JKP-ova i građana u regionu, jer je to način da primarna selekcija u potpunosti zaživi. Za Novi Pazar se pravi analiza upravljanja staklenim ambalažnim otpadom, a druge lokalne samouprave dobiće i dokumenta koja se tiču cirkularne ekonomije i uspostavljanja sistema upravljanja ambalažnim otpadom u Crnoj Gori – rekla je menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Sanja Knežević Mitrović.

Ovom prilikom, predstavljani su i primeri dobre prakse Evropske unije, u kojoj se prema podacima Eurostata 48% otpada reciklira i kompostira, 27% koristi za dobijanje energije, a samo 24% završi na deponijama.

U Srbiji nedostaju tačni podaci, ali procena je da se više od 90% komunalnog otpada odloži na sanitarne i nesanitarne deponije, na kojima u značajnoj meri završava čak i u energetske svrhe upotrebljiv otpad iz industrije. Deponovanje je najnepovoljnija opcija za životnu sredinu i neophodno je razmišljati o reciklaži i energetskm tretiranju otpada, kako bi se približilo održivim trendovima.

Austrija, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Nemačka i Švedska su lideri u EU po minimalnm količinama otpada koje deponuju, i u svim ovim zemljama taj procenat iznosi manje od 4%. Dodatno na smanjene količina otpada koji se deponuje, pojedine zemlje, poput Austrije, zakonom su zabranili deponovanje otpada koji nije prošao neki oblik tretmana.

Kada se govori o ambalažnom otpadu, u Srbiji je u proteklih deset godina, na tržište stavljeno 3.7 miliona tona ambalaže, od čega je 39% reciklirano, a oko 61% je završilo na deponijama ili nekontrolisano u prirodi. Najuspešnije se recikliraju karton i papir (95%), a najmanje se reciklira plastika (35%).

Kao velikaa prepreka razvoju infrastrukture za sakupljanje ambalažnog otpada, na obuci je istaknut nedostatak lokacija za izgradnju reciklažnih dvorišta i postavljanje komunalnih kanti i reciklažnih ostrva.

Zakonom treba propisati obavezu da lokalni plan upravljanja otpadom bude usaglašen sa lokalnim prostornim planom i da se uvođenjem dve kante za otpad u domaćinstvu stvori mogućnost da građani koji odvajaju svoj otpad u „reciklabilnu“ kantu budu finansijski nagrađeni za taj trud.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top