Zelena tranzicija predstavlja ključni pokretač za stvaranje novih radnih mesta i podsticanje ekonomske aktivnosti. Novi procesi su esencijalni za transformaciju naše ekonomije i društva u celini., donose sa sobom niz novih radnih pozicija koje podržavaju održivost i zaštitu životne sredine. Evo nekoliko dodatnih oblasti gde se generišu nova radna mesta:

• Obnovljivi izvori energije: Razvoj solarnih, vetroenergetskih, hidroelektričnih i drugih obnovljivih izvora energije zahteva inženjere, tehničare, instalatere i stručnjake za održavanje ovih sistema. Ovi sektori nude obilje mogućnosti za rad u proizvodnji, instalaciji i održavanju energetskih rešenja koja smanjuju zavisnost od fosilnih goriva.
• Održiva infrastruktura: Gradnja održivih zgrada, pametnih gradova i infrastrukturnih projekata koji smanjuju ekološki otisak zahteva arhitekte, građevinske inženjere, urbaniste i stručnjake za upravljanje resursima.
• Zelena mobilnost: Razvoj električnih vozila, infrastrukture punjenja, javnog prevoza i pametnih transportnih sistema stvara potražnju za inženjerima, tehničarima i stručnjacima za razvoj softvera.
• Reciklaža: Uvođenje efikasnih sistema za recikliranje stvara potrebu za radnicima u svakom koraku procesa: od sakupljanja reciklabilnog materijala do njegove prerade i ponovne upotrebe. Osim toga, postoji potreba za istraživanjem i razvojem inovativnih tehnologija za bolju obradu materijala i održivo rudarstvo, što otvara prostor za stručnjake i istraživače.
• Bioraznolikost i zaštita prirode: Očuvanje prirodnih staništa, revitalizacija ekosistema i upravljanje prirodnim resursima podrazumeva biologe, ekologe, stručnjake za očuvanje prirode i specijalizovane terenske istraživače.

Kompanije koje se fokusiraju na održivu proizvodnju zahtevaju radnike koji su obučeni za nove tehnologije i procese. Ovo stvara potrebu za stručnjacima koji mogu osmisliti, implementirati i nadgledati održive metode proizvodnje. Pored toga, proizvodnja održivih proizvoda zahteva inženjere, dizajnere i radnike koji su svesni ekoloških i društvenih posledica njihovog rada.

Kompanije koje integrišu ESG principe ne samo da smanjuju negativan uticaj na životnu sredinu i zajednicu, već i stvaraju pozitivan efekat na ekonomiju. Investitori sve više preferiraju ulaganje u kompanije koje se pridržavaju ovih principa, što povećava finansijsku podršku ovakvim preduzećima. To otvara nove mogućnosti za rast i razvoj, čime se generišu nova radna mesta u sektorima kao što su obnovljivi izvori energije, održiva infrastruktura, i društveno odgovorni projekti.

Doprinos zelene tranzicije ekonomskom rastu

Zelena tranzicija nije samo pitanje ekologije; ona je i ekonomski podsticaj. Povećanje investicija u ove oblasti ne samo da stvara radna mesta, već i podstiče inovacije, otvara nova tržišta i povećava produktivnost. Održiva ekonomija može biti motor za rast BDP-a, jer se fokusira na dugoročnu održivost resursa i podržava ekonomski razvoj. Zelena tranzicija predstavlja ključni faktor za usklađivanje domaćih kompanija sa principima cirkularne ekonomije. U tom kontekstu, Privredna komora Srbije (PKS) je objavila Deklaraciju o zelenoj transformaciji kao pokretaču prilika za zeleni rast i unapređenje konkurentnosti domaće privrede.

PKS: Uspešna politika održivog poslovanja

Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS, naglašava važnost prilagođavanja modela poslovanja domaćih firmi kako bi odgovorile zahtevima partnera u Evropskoj uniji. Deklaracija o zelenoj transformaciji, koju promoviše PKS, obuhvata deset tačaka koje su ključne za uspešnu politiku održivog poslovanja i konkurentnost srpskih kompanija na globalnom tržištu:

• Strateški i regulatorni okvir
• Klimatska i ugljenična neutralnost
• Cirkularna ekonomija, redukcija resursa, nula otpada
• Održiva proizvodnja i potrošnja
• Obrazovanje i nova “zelena” zanimanja
• Eko-inovacije, nauka, smart tehnologije, e-mobilnost
• Pravedna tranzicija
• Održive finansije
• Regionalno povezivanje i saradnja
• Digitalna i zelena transformacija

Ove tačke predstavljaju sveobuhvatan pristup transformaciji poslovanja ka održivijem i konkurentnijem modelu, koji obuhvata regulatorne, tehnološke, obrazovne i finansijske aspekte. Implementacija ovih principa ključna je za podršku domaćim kompanijama u prilagođavanju novim zahtevima tržišta i ostvarivanju konkurentske prednosti.