Asteroid 33 Polyhymnia možda krije tajnu koja bi mogla preoblikovati naše razumevanje fizike i hemije. Prema najnovijoj studiji naučnika sa Univerziteta u Arizoni, ovaj nebeski objekat poseduje gustoću koja daleko nadmašuje sve što trenutno poznajemo u periodnom sistemu elemenata – uključujući i osmij, najgušći stabilni element u prirodi.
Istraživanje, objavljeno u časopisu The European Physical Journal Plus, sugeriše da bi Polyhymnia mogao sadržati materijale koji se svrstavaju u takozvane kompaktne ultraguste objekte (CUDO – Compact Ultradense Objects), čija gustoća premašuje sve poznate atome. Naučnici ističu da asteroid „daleko premašuje maksimalnu gustinu poznate atomske tvari“, te da bi mogao biti sačinjen od supstanci koje još uvek nisu identifikovane.
Traganje za nepoznatim elementima
Koristeći relativistički Thomas-Fermi model, tim je pokušao da simulira svojstva hipotetičkih elemenata sa atomskim brojevima većim od 110. Iako su u laboratorijama već sintetisani elementi kao što je oganeson (Z=118), oni su ekstremno nestabilni i traju svega deliće sekunde. Međutim, ni jedan poznati element – čak ni kada se pretpostavi njegova potpuna stabilnost – ne može objasniti izmerenu gustinu asteroida 33 Polyhymnia.
To je istraživače navelo na razmatranje teorijskog koncepta poznatog kao „ostrvo stabilnosti“ – pojma iz nuklearne fizike koji predviđa da bi oko atomskog broja 164 mogli postojati superteški elementi koji su izuzetno stabilni i neverovatno gusti.
„Ako bi se značajan deo asteroida sastojao od ovih hipotetičkih elemenata, njegova ukupna gustoća bi mogla odgovarati eksperimentalnim merenjima“, navode autori studije. Oni procenjuju da bi gustoća takvih elemenata mogla biti između 36 i čak 68,4 grama po kubnom centimetru – što je nekoliko puta gušće od osmija.
Naučna fantastika na pragu realnosti?
Ova hipoteza otvara uzbudljiva pitanja – ne samo za teorijsku fiziku, već i za praktične tehnologije budućnosti. Ako takvi superteški i stabilni elementi zaista postoje u prirodi, mogli bi postati izuzetno vredan resurs, naročito u kontekstu svemirskog rudarstva i razvoja novih materijala.
„U naučnoj fantastici, često koristimo izraz unobtainium za materijale koje ne možemo stvoriti ili pronaći. Sada postoji realna mogućnost da se neki od tih elemenata već nalaze u našem Sunčevom sistemu“, izjavio je fizičar Jan Rafelski, jedan od autora studije.
Iako su ovi zaključci još uvek spekulativni, oni pokreću lavinu novih pitanja i potencijalno postavljaju temelje za sledeću revoluciju u fizici materijala – možda čak i za otkrivanje potpuno nove grane hemije.
