Svet je na putu da između 2025. i 2029. pređe granicu od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa – sa verovatnoćom od čak 70%, saopštila je danas Svetska meteorološka organizacija (WMO), agencija Ujedinjenih nacija.
To znači da će planeta ostati na rekordno visokim temperaturama i nakon dve najtoplije godine u istoriji (2023. i 2024.), kao i najtoplijeg zabeleženog decenijskog perioda.
„Upravo smo proživeli deset najtoplijih godina do sada, a ovo novo WMO izveštavanje ne nagoveštava nikakvo olakšanje“, izjavila je zamenica generalnog sekretara WMO-a, Ko Baret.
Pariški cilj od 1,5°C sve dalje od stvarnosti
Granični prag od 1,5°C računa se u odnosu na period od 1850. do 1900. godine, pre početka masovne upotrebe fosilnih goriva – glavnog uzroka emisije ugljen-dioksida i klimatskih promena.
To je bio optimistični cilj iz Pariškog klimatskog sporazuma iz 2015. godine, ali stručnjaci sve više smatraju da je njegovo ostvarenje malo verovatno, jer emisije CO2 i dalje rastu globalno.
„Ovo se uklapa u scenarije koji pokazuju da ćemo verovatno preći 1,5°C krajem ove decenije ili početkom naredne“, ocenjuje klimatolog Piter Torn sa Univerziteta Mejnut u Irskoj.
Po prvi put, prognoze WMO-a pokazuju da postoji – doduše mala, ali realna – šansa (1%) da će neka od narednih pet godina preći i granicu od 2°C zagrevanja.
„To je šokantno“, kaže Adam Skejf iz britanskog Meteorološkog zavoda. „Iako smo znali da je ovakav scenario moguć, sada ga prvi put jasno vidimo u projekcijama.“
Podsetimo, još pre deset godina naučnici su prvi put upozorili da postoji verovatnoća da se prag od 1,5°C premaši – što se i dogodilo 2024. godine.
Svaki stepen više – više ekstrema
Svako dodatno zagrevanje povećava rizik od toplotnih talasa, obilnih padavina, suša, topljenja ledenih kapa i podizanja nivoa mora.
Ni 2025. ne donosi predah: prošle nedelje su u Kini zabeležene temperature iznad 40°C, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima skoro 52°C, dok su Pakistan pogodili smrtonosni vetrovi nakon ekstremnog toplotnog talasa.
„Već smo zakoračili u opasnu zonu globalnog zagrevanja“, upozorava klimatološkinja Friderike Oto sa Imperijal koledža u Londonu. „Poplave u Australiji, Francuskoj, Indiji, Kini i Gani, kao i požari u Kanadi, svedoče o tome.“
„Oslanjanje na naftu, gas i ugalj i u 2025. godini – čisto je ludilo.“
