Bivši predsednik Donald Tramp je tokom svog mandata značajno promenio američku klimatsku politiku, povlačeći SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma i ukidajući više od 100 propisa za zaštitu vazduha, vode, ugroženih vrsta i ljudskog zdravlja. Iako su se SAD vratile u Pariski sporazum posle njegovog predsedništva, Trampovo povlačenje je inspirisalo druge populističke lidere da preispitaju svoje klimatske obaveze, što je dodatno destabilizovalo globalne klimatske napore.
Trampova administracija je ostavila trajne posledice na američku zaštitu životne sredine, uključujući i preoblikovanje saveznih sudova sa konzervativnom većinom od 6-3 u Vrhovnom sudu, što je rezultiralo presudama koje podrivaju federalne regulacije. Njegov pristup je podržao druge desničarske političare u Evropi, koji su tvrdili da povlačenje iz klimatskih obećanja može ojačati posrnule ekonomije.
Iako je Bajdenova administracija preokrenula većinu Trampovih regulatornih ukidanja, Trampovo imenovanje sudija Vrhovnog suda i dalje ometa Bajdenove klimatske inicijative. Na primer, Vrhovni sud je odbacio 40-godišnju “Chevron doktrinu”, koja je davala prednost tumačenju zakona od strane saveznih agencija, čime su omogućene pravne prednosti za one koji osporavaju Bajdenovu klimatsku agendu.
Trampov međunarodni uticaj i njegovo preoblikovanje saveznih sudova će, prema mišljenju ekologa, ometati klimatsku politiku godinama koje dolaze, bez obzira na to da li će biti ponovo izabran u novembru. Ako Tramp ponovo preuzme Belu kuću, njegovi saveznici očekuju da će se dodatno udaljiti od međunarodne saradnje na klimatskim pitanjima i osloboditi postojeća ograničenja za američku proizvodnju nafte, gasa i uglja.
Tokom svog mandata, Tramp je često tvrdio da klimatske promene nisu stvarne, ali je kasnije priznao političku popularnost zaštite životne sredine, predstavljajući svoje akcije kao deo Amerike-prve agende energetske “dominacije”. U tom kontekstu, Tramp je potpisao Veliki američki zakon o otvorenim prostorima, koji obezbeđuje sredstva za javna zemljišta i rekreaciju na otvorenom.
Međutim, većina ekoloških aktivista vidi Trampove retke akte podrške zaštiti životne sredine kao dekoraciju na administraciji koja je devastirala zaštitu životne sredine i javna zemljišta. Oni tvrde da je Trampova administracija bila najviše protiv zaštite životne sredine, protiv klimatskih promena i protiv javnog zdravlja ikada.
Trampova administracija je otvorila nove oblasti za bušenje i ispašu, uključujući i Arktički nacionalni rezervat za divlje životinje. Tramp je takođe smanjio veličinu nacionalnih spomenika, poput Grand Staircase-Escalante i Bears Ears u Juti, što je izazvalo negodovanje među autohtonim zajednicama koje su radile na zaštiti tih područja.
Trampovi saveznici tvrde da njegovi potezi ne odražavaju odbacivanje klimatskih promena, već postavljanje klimatskih promena u kontekst drugih ekoloških prioriteta. Tokom debate u junu, Tramp je izjavio: “Želim apsolutno besprekorno čistu vodu i želim apsolutno čist vazduh.” Međutim, njegova administracija je oslabila regulative za zaštitu vazduha i vode od zagađivača osim ugljen-dioksida.
Promenjeni pravni pejzaž, zahvaljujući Trampovim imenovanjima sudija Vrhovnog suda, otežava Bajdenovoj administraciji da postigne svoje klimatske ciljeve putem regulacija. Trampova deregulaciona akcija tokom njegovog prvog mandata ostavlja trajne posledice, koje bi se mogle produbiti ako ponovo bude izabran.
Trampova administracija je takođe predložila strategije za dalju deregulaciju i prodaju federalnih zemljišta privatnim developerima, što bi dodatno ugrozilo američku zaštitu životne sredine. Ekolozi tvrde da bi drugi Trampov mandat samo pogoršao klimatsku krizu, s obzirom na njegov dosadašnji rekord i otvorene ponude naftnim kompanijama da ukloni ekološka ograničenja u zamenu za finansiranje kampanje.
Photo: Youtube printscreen Instagram Donald Trump
