Švajcarske inicijative za čistu vodu pretvorile su nekada zagađene reke i jezera u netaknute prostore za kupanje, čineći ovu zemlju modelom za druge države koje se suočavaju s izazovima kvaliteta vode.
Šezdesetih godina prošlog veka, Švajcarska je imala neke od najprljavijih voda u Evropi. Reke i jezera bili su puni algi, pene, mulja i mrtvih riba. Kupanje je bilo zabranjeno na mnogim mestima, poput reka Aare i Limmat, zbog zdravstvenih rizika od sirovih otpadnih voda i industrijskog otpada koji su se direktno ulivali u njih.
Put Švajcarske ka čistoj vodi započeo je tragedijom: epidemija tifusa u Zermattu 1963. godine, kada se stotine ljudi razbolelo, a mnogi izgubili život zbog kontaminirane vode. Kriza je naterala zemlju da ozbiljno pristupi problemu zagađenja.
Godine 1971. tretman otpadnih voda postao je zakonska obaveza. Od svega 14% stanovništva povezanog na postrojenja 1965. godine, broj je danas porastao na 98% – dokaz posvećenosti Švajcarske čistoj i bezbednoj vodi.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu iz 2023, samo pet od 196 kupališta u Švajcarskoj nije ispunilo standarde kvaliteta. Ovo izuzetno postignuće nije došlo slučajno niti bez velikih ulaganja, prenosi Happy Eco News.
Švajcarska vlada izdvaja značajna sredstva – 2022. godine oko 174 funte po stanovniku za tretman otpadnih voda. Za poređenje, u Engleskoj i Velsu potrošnja je iznosila približno 90 funti po osobi, pokazuje analiza Ends Report-a.
Posvećenost Švajcarske prevazilazi osnovni tretman otpadnih voda – zemlja je svetski lider u uklanjanju mikrozagađivača iz vodotokova. Još 2016. postala je prva zemlja koja je zakonom propisala uklanjanje ovih štetnih supstanci – sitnih hemijskih tragova iz lekova, deterdženata i kozmetike, koji često prolaze kroz tradicionalne filtere. Među njima su antidepresivi, antibiotici i drugi lekovi, prisutni čak i u vizuelno čistoj vodi.
Da bi rešili problem, inženjeri su razvili napredne tehnologije, poput one u postrojenju Villette kod Ženeve, koje filtrira 250 litara otpadnih voda u sekundi kroz višestepeni proces. Prvo se uklanjaju krupne nečistoće poput otpada, masti i peska. Zatim voda odlazi u bazene gde bakterije razgrađuju organske materije. U završnoj fazi prolazi kroz aktivni ugalj koji upija zaostale hemikalije, uklanjajući oko 80% mikrozagađivača.
Švajcarska svake godine modernizuje oko sedam postrojenja ovim sistemom. Trenutno ih ima 37, a do 2040. očekuje se da će ih biti oko 140.
Ovakav pristup privukao je međunarodnu pažnju. Stručnjaci iz drugih zemalja obilaze švajcarska postrojenja kako bi učili iz njihovog iskustva. Evropska unija je sledila njihov primer, pa će od 2045. sva postrojenja koja opslužuju više od 10.000 ljudi morati da uklanjaju mikrozagađivače.
Rezultati su vidljivi širom zemlje. U gradovima, građani danas uživaju u kupanju u rekama i jezerima koje su nekada bile zdravstvena opasnost. Ove čiste vode postale su važna mesta okupljanja zajednice.
Na Ženevskom jezeru, plivački klub Les Givrés okuplja ljude različitih profesija i pozadina. Za mnoge članove, plivanje znači mnogo više od fizičke aktivnosti.
Uspeh Švajcarske pruža dragocene lekcije drugim zemljama u borbi protiv zagađenja voda. Njihov model pokazuje da su za čistu vodu potrebni politička volja bez obzira na stranačke podele, značajna finansijska ulaganja i regulative koje predviđaju buduće izazove.
Iako većina građana možda ne razmišlja o složenoj infrastrukturi iza ovako čistih voda, svi su svesni njenog značaja za kvalitet života. Transformacija švajcarskih reka i jezera iz zagađenih kanala u dragocene resurse zajednice pokazuje kako obnova životne sredine može obogatiti urbani život.
Kako klimatske promene i rast populacije vrše sve veći pritisak na vodne resurse, švajcarski put – od najprljavijih voda Evrope do onoga što lokalci zovu „plavo zlato“ – nudi mapu puta za obnovu reka širom sveta.
