Ostrvo Sokotra u Jemenu ne liči ni na jedno mesto koje ste ikada posetili. I to bukvalno. Većina flore na ovom ostrvu je endemična, što znači da se ne može pronaći nigde drugde na planeti. Upravo zbog toga Sokotra je često nazivana „Vanzemaljskim ostrvom“.
Jedan od glavnih razloga zašto Sokotra nosi tu oznaku leži u njenom neverovatnom biljnom svetu. Na ostrvu raste čak 825 poznatih vrsta biljaka, od kojih je 307 endemično – ne postoje ni na jednom drugom mestu na Zemlji. Najpoznatija među njima je drvo zmajeve krvi, prepoznatljivo po krošnji u obliku kišobrana i crvenoj smoli koja se vekovima koristila kao boja i lek.
Jednako fascinantno je i drvo boce, koje podseća na ogromnu tikvicu iz koje niču nežni ružičasti cvetovi. Ove vrste, zajedno sa sokotranskim krastavcem i narom, prilagodile su se surovim, sušnim uslovima koji vladaju na ostrvu.
Fauna Sokotre jednako je jedinstvena kao i njena flora. Ovde živi niz endemskih životinjskih vrsta – poput sokotranske sunčeve ptice sa živopisnim perjem i sokotranskog vrapca, koji se ne mogu pronaći nigde drugde. Ostrvo je dom i različitim vrstama gmizavaca, uključujući sokotranskog kameleona i više vrsta gekona koji su se prilagodili raznolikim ekosistemima ostrva. Zanimljivo je da Sokotra nema nijednu autohtonu vrstu sisara osim slepih miševa. Odsustvo velikih predatora omogućilo je ostalim vrstama da se razviju na neobične i iznenađujuće načine.
Prirodna okruženja Sokotre – od peščanih plaža do krečnjačkih visoravni – stvaraju posebne niše za različite oblike života. Toliko su neobični i upečatljivi da deluju kao da pripadaju fantastičnom romanu, a ne stvarnom svetu, prenosi The Indian Times.
Pejzaži ostrva podjednako su „vanzemaljski“ kao i njegova flora i fauna. Topografija Sokotre sastoji se od krševitih planina, prostranih pećina i belih peščanih dina koje se spuštaju u tirkizno more. Hadiboh visoravan, sa oštrim krečnjačkim vrhovima, često se poredi sa površinom Marsa, dok sistem pećina Hoq, jedan od najvećih na ostrvu, proteže se kilometrima, ispunjen stalaktitima i stalagmitima.
Plaže Sokotre dodatno doprinose njenom vanzemaljskom šarmu. Shuaab plaža, sa netaknutim belim peskom i kristalno čistom vodom, deluje kao mesto koje je vreme zaboravilo, dok je Detwah laguna, zaštićeno UNESCO područje, spokojna tačka gde se pesak i nebo stope u jedinstvenu liniju horizonta.
Udaljenost i izolovanost Sokotre očuvali su njenu prirodnu lepotu, čineći je gotovo netaknutom modernim razvojem. Upravo ta izdvojenost, u kombinaciji sa jedinstvenim biodiverzitetom i oštrim pejzažima, donela je ostrvu reputaciju „Vanzemaljskog ostrva“. Za one koji imaju sreću da ga posete, Sokotra pruža redak uvid u svet koji se razvijao u potpunoj izolaciji – bez uticaja spoljnog sveta koji oblikuje većinu naše planete.
Klimatske promene prete nestanku drveća sa Sokotre
Ali endemsko stablo sa Sokotre se sada bori da preživi pod sve jačim pritiscima klimatskih promena.
„Gledati kako ta stabla umiru, to je kao da gubiš svoje dete,“ kaže Kejbani, čija porodica vodi rasadnik posvećen očuvanju ove vrste. Poznata po krošnjama u obliku pečurke i crvenoj smoli koja protiče kroz njihovo deblo, ova stabla su nekada bila brojna. Ali sve razorniji cikloni, prekomerna ispaša invazivnih koza i dugogodišnji građanski rat u Jemenu – jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta – doveli su vrstu, i čitav jedinstveni ekosistem koji podržava, do ivice opstanka.
Ostrvo godišnje poseti oko 5.000 turista, većinom privučenih nestvarnim prizorom šuma zmajeve krvi. Posetioci su obavezni da unajme lokalne vodiče i borave u kampovima koje vode porodice sa ostrva, kako bi se turistički prihodi ravnomerno raspodelili. Ako bi stabla nestala, nestala bi i privreda koja mnogim ostrvljanima omogućava opstanak.
„Zahvaljujući prihodima od turizma, živimo bolje nego oni na kopnu,“ kaže Mubarak Kopi, šef turizma Sokotre.
Ipak, ovo drvo je mnogo više od botaničke zanimljivosti – ono je stub čitavog ekosistema ostrva. Njegove široke krošnje skupljaju maglu i kišu, usmeravajući vlagu u tlo ispod, čime omogućavaju rast i drugih biljaka u sušnoj klimi.
„Kada izgubiš ta stabla, gubiš sve – zemlju, vodu, čitav ekosistem,“ kaže Kaj van Dam, belgijski biolog koji proučava Sokotru od 1999. godine.
Bez ozbiljne intervencije, naučnici poput njega upozoravaju da bi ova stabla mogla potpuno nestati u narednim vekovima – a sa njima i mnoge druge vrste.
„Uspešno smo, kao čovečanstvo, uništili ogromne delove prirode na većini svetskih ostrva,“ kaže on. „Sokotra je mesto gde još uvek možemo nešto da uradimo. Ali ako ne učinimo – ovo će biti naša odgovornost.“
Preko surovog prostranstva Firmihin visoravni, gde se nalazi najveća preostala šuma zmajeve krvi, prostiru se krošnje koje poput širokih kišobrana balansiraju na vitkim stablima. Sokotranske čiope lete među gustim krošnjama, dok egipatski lešinari kruže iznad planinskih grebena. Ispod njih, koze se probijaju kroz kamenitu vegetaciju.
Učestalost snažnih ciklona naglo je porasla poslednjih decenija u području Arapskog mora, prema istraživanju objavljenom 2017. godine u časopisu Nature Climate Change, a drveće zmajeve krvi na Sokotri trpi sve teže posledice.
