Da li ste se zapitali gde završavaju istrošene baterije iz daljinskog upravljača, igračaka, lampica ili bežičnog miša? Najčešće ih, po navici, ubacimo u kantu za kućni otpad, iako ne bi trebalo.
U Srbiji se istrošene baterije tretiraju kao opasan otpad, jer mogu sadržati štetne materije poput olova, kadmijuma i žive, koje se vremenom mogu isprati u zemljište i podzemne vode, a zatim završiti i u lancu ishrane.
Problem je i u tome što se mali komadi otpada lako “izgube” u sistemu komunalnog smeća. Istraživanja su upozoravala da većina baterija i sijalica u Srbiji završava na deponijama, dok se mali deo adekvatno zbrine, što ovu temu čini više nego praktičnom, a ne samo ekološkom.
Dobra vest je da postoje načini da baterije nakon korišćenja odložite pravilno, bez komplikacija.
Proverite prodajna mesta koja prodaju baterije. Pravilnik Ministarstva zaštite životne sredine predviđa da se u prodajnom objektu od krajnjeg korisnika preuzimaju istrošene baterije iz prodajnog programa tog objekta, bez obzira na proizvođača, uz obaveštenje za korisnike o mestu i načinu sakupljanja. Drugim rečima, ako objekat prodaje baterije, trebalo bi da postoji i jasno istaknuta informacija kako se vraćaju istrošene.
Oslonite se na programe lokalne samouprave, kada postoje. Isti pravilnik propisuje da se baterije iz domaćinstava sakupljaju odvojeno od komunalnog otpada, u posebno obeležene kontejnere, prema programu opštine ili grada za prikupljanje opasnog otpada iz domaćinstava. To u praksi znači da vredi pratiti objave vaše opštine, gradskih službi ili javnih komunalnih preduzeća o akcijama prikupljanja opasnog otpada.
Koristite proverene punktove i akcije prikupljanja, kada su organizovane. NALED i partneri su, na primer, 2022. godine organizovali postavljanje posuda za odlaganje istrošenih baterija i sijalica na lokacijama u Beogradu, uključujući Uslužni centar Opštine Stari grad i više fakulteta Univerziteta u Beogradu, upravo kao pokušaj da građanima obezbede konkretna mesta za predaju ove vrste otpada.
Pre nego što ih odnesete na punkt, odložite ih bezbedno kod kuće. Posebno obratite pažnju na litijum jonske baterije. Američka Agencija za zaštitu životne sredine savetuje da se, radi sprečavanja požara, kontakti na ovim baterijama prelepe trakom i da se svaka baterija odvoji, na primer u posebnu kesicu, kao i da se ne odlažu u kućni otpad ili kante za reciklažu. Ovo je korak koji ne košta gotovo ništa, a pravi veliku razliku u bezbednosti dok baterije čekaju da ih odnesete na pravo mesto.
Kada niste sigurni gde vam je najbliži punkt, koristite mape i registre lokacija. U Srbiji postoje specijalizovani servisi koji vode mapu reciklažnih lokacija i mogu pomoći da brzo pronađete najbliže mesto za odlaganje baterija u vašem gradu.
Foto: Unsplash/John Cameron
