Aluminijumska folija je neizostavan deo svake kuhinje, ali stručnjaci upozoravaju da nije pogodna za čuvanje svih namirnica. Pre nego što ostatak ručka umotate u foliju, treba da znate da pojedini sastojci mogu negativno da reaguju u kontaktu sa aluminijumom, što može uticati na ukus jela, ali i stvoriti rizik od razvoja bakterija usled nepravilnog hlađenja.
Evo koje namirnice nikako ne treba čuvati u aluminijumskoj foliji i koje su alternative najbolje.
Kisela hrana
Kiselu hranu i jela koja sadrže sastojke kao što su paradajz, citrusi, sirće ili vino ne treba čuvati u aluminijumskoj foliji. Na primer, ne bi trebalo da čuvate ostatke bifteka sa sosom od crvenog vina u foliji. Kiselina iz hrane može izazvati koroziju i slabljenje filma, što dovodi do curenja i daje hrani blagi metalni ukus, posebno pri dužem kontaktu. Ova reakcija se dešava zato što kisela hrana ubrzava oksidaciju kada dođe u kontakt sa aluminijumom.
Slana hrana
Ista upozorenja koja važe za kiselu hranu važe i za slanu hranu, posebno suhomesnate proizvode i zrele sireve, koji su jako začinjeni i konzervirani. Kada se vruća, slana hrana čuva u aluminijumskoj foliji, male količine aluminijuma mogu da prodre u hranu, što joj pokvari ukus. Iako je prenos obično minimalan i smatra se bezbednim, ponovljena ili produžena izloženost može vremenom postati razlog za zabrinutost.
Marinirano meso
Kao i kisela i slana hrana, posebno je problematično marinirano meso. Marinade često sadrže i kiselinu i so, što može da ubrza reakcije sa aluminijumskom folijom tokom skladištenja. Bilo da je kuvano ili sirovo, marinirano meso najbolje je čuvati u hermetički zatvorenoj staklenoj posudi kako bi se sačuvao njegov kvalitet i bezbednost, piše portal Martha Stewart.
Kuvani skrob i mahunarke
Vlažne namirnice bogate proteinima, kao što su kuvani pirinač, krompir i mahunarke, nikada ne treba čuvati u aluminijumskoj foliji. Folija može da zadrži toplotu i vlagu, što podstiče razmnožavanje bakterija.
Aluminijumska folija nije hermetički zatvorena, tako da ne štiti hranu od izlaganja vazduhu ili unakrsne kontaminacije u frižideru. Što je još važnije, kada se vruća hrana čvrsto umota u foliju i ostavi da se polako hladi, može ostati u temperaturnoj „opasnoj zoni“ (od 4 do 60 °C) dovoljno dugo da se štetne bakterije brzo razmnožavaju.
Foto: Freepik/prostooleh
