Španija je poslednjih šest godina snažno ulagale u energiju vetra i sunca, što je dovelo do jednih od najnižih cena električne energije u Evropi.

Rat sa Iranom gurnuo je svet u iznenadnu energetsku krizu. Zatvaranje Hormuškog moreuza i smanjeni izvoz energije sa Bliskog istoka izazvali su strah od većih računa za energiju za domaćinstva koja su već pod finansijskim pritiskom. Međutim, jedna evropska zemlja je u mnogo boljoj poziciji da izdrži ove šokove zahvaljujući ulaganjima u obnovljive izvore energije.

Od 2019. godine Španija je udvostručila kapacitet vetra i sunca, dodajući više od 40 gigavata, što je više nego bilo koja druga zemlja EU osim Nemačke, čije je tržište električne energije dvostruko veće od španskog.

Zahvaljujući tome, cena električne energije u Španiji mnogo manje zavisi od stalno promenljive cene gasa, koja je porasla za 55 odsto dan nakon početka rata sa Iranom i nastavila da raste, prenosi Euronews Green.

„Rast energije vetra i sunca u Španiji smanjio je uticaj skupih elektrana na fosilna goriva na cenu električne energije za 75 odsto od 2019. godine. Smanjenje broja sati kada je cena struje bila vezana za troškove gasnih elektrana bilo je brže nego u drugim zemljama koje se oslanjaju na gas, poput Italije i Nemačke“, navodi se u izveštaju energetskog instituta Ember, objavljenom u oktobru prošle godine.

Stručnjaci se slažu da oslanjanje na uvoz fosilnih goriva ostavlja zemlje opasno izloženim rizicima.

„Nemiri kojima danas svedočimo na Bliskom istoku pokazuju da se suočavamo sa globalnim energetskim sistemom koji je u velikoj meri vezan za fosilna goriva – gde je snabdevanje koncentrisano u nekoliko regiona i gde svaki sukob može da pošalje udarne talase kroz globalnu ekonomiju“, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

Računi za energiju u Španiji među najnižima u Evropi

Prema izveštaju organizacije Ember, između 2020. i 2024. godine Španija je „smanjila račun za uvoz energije u elektroenergetskom sektoru više nego bilo koja druga zemlja EU“. To je postigla izgradnjom novih solarnih i vetroelektrana koje su „izbegle uvoz 26 milijardi kubnih metara gasa u vrednosti od 13,5 milijardi evra“.

Španija u avgustu 2025. godine uopšte nije koristila elektrane na ugalj. To je veliki zaokret u odnosu na period od pre samo deset godina, kada je ugalj činio četvrtinu proizvodnje električne energije u zemlji.

Prelazak na obnovljive izvore energije doneo je veliku korist i za račune domaćinstava. Godine 2019, pre španske revolucije vetra i sunca, ta zemlja je imala jedne od najviših cena struje u Evropi. Danas ima jedne od najnižih.

„Španija je u 2026. godinu ušla sa nekim od najnižih cena električne energije u Evropi, a taj trend se nastavio i tokom prve nedelje marta“, kaže autor izveštaja Ember, Kris Roslou.

Ono što je Španiji i većem delu Evrope i dalje potrebno jeste veći kapacitet skladištenja energije – njena baterijska postrojenja od 120 megavata tek su 13. po veličini u Evropi.

Obnovljivi izvori imaju jednokratne, fiksne troškove

Dok su vlade pod stalnim pritiskom da smanjuju dug i poreze, proizvodnja energije mora da bude što jeftinija.

Za razliku od vetroturbina i solarnih panela, koji se kupuju i instaliraju jednom, nafta i gas moraju stalno da se kupuju, a njihove cene su podložne nepredvidivim šokovima, poput ratova.

Neki su se zapitali da li bi rat Donalda Trampa sa Iranom mogao nenamerno da pogura Evropu ka kineskoj tehnologiji čiste energije. Stručnjak za finansiranje energetike Džerard Rid ističe da obnovljivi izvori imaju niže dugoročne troškove od fosilnih goriva.

„Radije bih zavisio od Kine za uvoz solarnih panela i baterija nego od nafte i gasa iz Persijskog zaliva. I evo zašto: kada kupim solarni panel, bateriju, vetroturbinu ili transformator, kupujem ih jednom u 25 godina. Ne moram da ih kupujem svakog dana.“

Novi izveštaj britanskog Komiteta za klimatske promene, objavljen 11. marta, dodatno potvrđuje ovu tezu: ukupni troškovi postizanja klimatske neutralnosti do 2050. verovatno neće biti veći od troška jednog velikog cenovnog šoka na tržištu fosilnih goriva – poput onog koji je izazvala ruska invazija na Ukrajinu.

Modeliranje slične krize 2040. godine pokazalo je da bi, ako bi Velika Britanija bila na putu ka klimatskoj neutralnosti, računi za energiju domaćinstava porasli za samo 4 odsto, u poređenju sa 59 odsto bez klimatskih mera.

Da li bi rat sa Iranom mogao da ubrza prelazak na čistu energiju?

Karolin Bakster, direktorka laboratorije Converging Risks Lab pri Savetu za strateške rizike u Vašingtonu, kaže da je „ne bi iznenadilo“ da sukob podstakne pomeranje ka zelenoj energiji, makar zato što obnovljivi izvori nude veću stabilnost od fosilnih goriva.

„Mislim da postoji prilika da se zemlje okrenu sopstvenim izvorima energije i pokušaju da se snabdevaju na način koji smanjuje zavisnost od drugih država“, kaže Bakster, koja je od 2021. do 2024. bila zamenica pomoćnika američkog sekretara odbrane za obrazovanje i obuku.

Ako je u pravu i ako „svako počne da radi u svom dvorištu“, to bi moglo da ograniči buduće klimatske promene „bez komplikovanih diplomatskih pregovora i političkih igara iza zatvorenih vrata“ koje prate međunarodne klimatske konferencije.

Prošlogodišnji klimatski samit Ujedinjenih nacija COP30 završio se bez dogovora o postepenom ukidanju fosilnih goriva.

Energetska analitičarka Ana Marija Jaler-Makarevič iz organizacije IEEFA Europe smatra da će rat u narednim mesecima dovesti do instaliranja više solarnih panela i toplotnih pumpi.

U tome, kaže ona, i obični ljudi mogu da odigraju važnu ulogu – ne samo da smanje sopstvene račune za energiju, već i da smanje zavisnost svojih država od fosilnih goriva. Kako ističe Marin Gijo iz organizacije Strategic Perspectives:

„Svaka instalirana toplotna pumpa, električni automobil, vetroturbina ili solarni panel znači manje molekula uvezenog gasa.“

Foto: Freepik/wirestock