Samo u Srbiji postoji više od 500.000 sezonskih radnika i više od 500.000 gazdinstava, od kojih se oko 100.000, rasutih širom zemlje, bavi različitim kulturama i u različito vreme tokom godine traži dodatnu radnu snagu. Upravo u tom prostoru, između potrebe za radnicima i problema da se oni pronađu na vreme, nastala je Moba.

Platformu je pokrenuo Mihailo Okiljević, sa idejom da se na savremen način oživi stari duh mobe, nekadašnjeg oblika zajedničkog rada i međusobne pomoći. Ono što je počelo kao lično iskustvo i razmišljanje o tome koliko su zajednice danas nepovezane za slične vrste poslova, vremenom je preraslo u projekat sa jasnim fokusom na poljoprivredu i sezonski rad.

„Projekat oživljavanja moba takoreći je postao naša misija“, kaže Okiljević, objašnjavajući da su kroz istraživanje prepoznali da upravo poljoprivreda najjasnije pokazuje koliko su nedostatak radnika, njihova loša raspodela i neorganizovano tržište ozbiljan problem.

Tržište koje pati od haosa, a ne samo od manjka radnika

Kako objašnjava, problem u Srbiji nije samo to što nema dovoljno ljudi spremnih da rade sezonske poslove. Problem je i u tome što tržište nije uređeno, informacije nisu pouzdane, a radnici i poslodavci često ostaju jedni drugima nevidljivi.

Mnogi proizvođači ne uspevaju da obezbede dovoljan broj radnika onda kada je to najpotrebnije, zbog čega dolazi do kašnjenja radova, pada prinosa i finansijskih gubitaka. Sa druge strane, postoji i veliki broj ljudi koji žele da rade, ali ne znaju gde da pronađu angažman, pod kojim uslovima i da li mogu da računaju na korektan tretman i isplatu.

„Suštinski problem nije samo nedostatak radne snage, već neusklađenost i neorganizovanost tržišta rada u poljoprivredi“, ističe Okiljević.

Upravo tu Moba pokušava da promeni praksu. Kroz jasno definisane oglase, informacije o lokaciji, trajanju posla, zaradi, smeštaju i uslovima rada, kao i kroz profile korisnika i sistem ocenjivanja, platforma uvodi više reda, preglednosti i izvesnosti u proces koji je godinama funkcionisao neformalno i stihijski.

Bez poverenja nema ni održivog sistema

Jedna od ključnih stvari na kojima Moba insistira jesu poverenje i transparentnost. U oblasti u kojoj su poslovi dugo dogovarani preko preporuka, ličnih kontakata i posrednika, to je, kaže Okiljević, presudno.

Radnici često ne znaju kakvi ih uslovi čekaju, koliko će zaraditi i gde će biti smešteni. Poslodavci, sa druge strane, ne znaju dovoljno o ljudima koje angažuju, njihovom iskustvu i pouzdanosti. Takva neizvesnost stvara nepoverenje na obe strane i dodatno otežava povezivanje.

„Kada postoji transparentnost, smanjuje se prostor za nesporazume, zloupotrebe i loša iskustva, a povećava sigurnost i spremnost ljudi da učestvuju“, navodi on.

Zato svaki oglas na Mobi sadrži jasno definisane uslove, dok korisnici imaju profile i mogućnost međusobnog ocenjivanja po završetku angažmana. Vremenom se na taj način gradi reputacija, a sa njom i stabilniji odnosi između radnika i poslodavaca.

Više od običnog oglasa za posao

Okiljević naglašava da Moba nije zamišljena kao još jedan klasičan servis za zapošljavanje. Napravljena je tako da prati logiku rada u poljoprivredi, umesto da taj sektor pokušava da uklopi u već postojeće, često nepraktične modele.

Za razliku od haotičnih Facebook grupa, Moba nudi jasnu strukturu i fokus. U odnosu na sporije i birokratizovanije procese, platforma je digitalna, brza i jednostavna za korišćenje. Posebno je važno i to što obuhvata različite učesnike na tržištu, od poslodavaca do grupovođa i pojedinačnih radnika, uz mogućnost da i jedni i drugi aktivno biraju sa kim žele da sarađuju.

„Moba ne deluje samo kao oglasnik, već gradimo kontinuitet odnosa kroz ponovljene angažmane, preporuke i reputaciju“, kaže Okiljević.

Zbog toga se, dodaje, Moba prirodno razvija kao poseban ekosistem, a ne samo kao mesto na kome se objavi posao i završi potraga.

Digitalizacija mora da prati stvarni život na terenu

Iako se poljoprivreda često doživljava kao sektor koji teško prihvata digitalna rešenja, Okiljević kaže da problem nije u odbijanju tehnologije, već u tome da ona mora da bude prilagođena stvarnim navikama i potrebama ljudi.

Najveći izazov bio je napraviti sistem koji neće delovati strano i komplikovano, već kao prirodan nastavak onoga što već postoji na terenu. Zato je Moba razvijana kroz razgovore sa korisnicima, testiranja i direktan rad sa ljudima koji će je koristiti.

„Poljoprivreda funkcioniše na poverenju, preporuci i ličnom kontaktu, i to nije nešto što treba menjati, već razumeti i nadograditi“, objašnjava on.

Upravo zbog toga fokus nije bio na komplikovanim funkcijama, već na jednostavnosti, jasnoći i konkretnim koristima koje korisnik odmah može da prepozna.

Prvi efekti već su vidljivi

Prema njegovim rečima, platforma već daje konkretne rezultate. Poslodavci lakše i brže dolaze do radnika onda kada im je to zaista potrebno, što direktno utiče na organizaciju posla i smanjuje rizik od gubitaka. Bilo je, kako navodi, i primera u kojima su ljudi uspeli da organizuju berbu na vreme i tako izbegnu ozbiljne finansijske posledice u odnosu na ranija iskustva.

Sa druge strane, radnici sve češće uspevaju da povežu više angažmana bez velikih praznina između poslova, što im donosi veću sigurnost, bolju zaradu i više mogućnosti da planiraju svoje vreme.

Pored toga, menja se i način na koji zajednice funkcionišu. Umesto oslanjanja na zatvorene krugove i slučajne informacije, ljudi sve više koriste transparentan sistem u kome mogu da vide opcije, uporede ih i sami donesu odluku. Okiljević kaže da se korisnici javljaju sa vrlo konkretnim i životnim pitanjima, od toga kako aplikacija funkcioniše do toga da li mogu da rade u drugom delu Srbije ili da proslede informaciju kolegama.

Može li ovakav model da pomogne selu da opstane

Na pitanje može li jedna ovakva platforma dugoročno da doprinese modernizaciji sektora i zadržavanju ljudi na selu, Okiljević odgovara potvrdno, ali uz ogradu da Moba nije jedino rešenje, već deo šire promene koja je poljoprivredi potrebna.

Jedan od razloga zbog kojih ljudi odustaju od rada na selu jeste neizvesnost. Kada tržište rada postane uređenije i predvidljivije, lakše je planirati proizvodnju, angažmane i prihode. To poljoprivredu čini održivijom i za poslodavce i za radnike.

Posebno važnim smatra i to što se na ovaj način smanjuje barijera za ulazak novih ljudi u sektor, naročito mladih, kojima su važne jasne informacije, fleksibilnost i sigurnost.

„Kada poljoprivreda postane dostupnija i razumljivija, postaje i realnija opcija za izbor, a ne nužnost ili poslednja alternativa“, kaže Okiljević.

Uz digitalni deo, on ne zaboravlja ni širu ideju na kojoj je Moba zasnovana. U viziji razvoja platforme postoji i prostor za takozvane volonterske mobe, kao način da se očuvaju vrednosti koje su nekada bile sastavni deo života zajednice: solidarnost, učenje i zajednički rezultat.

„Duboko verujemo da nam to treba više nego ikad“, poručuje Mihailo Okiljević.

Autor: Mladen Stanković

Foto: Moba Tim